Цвијићева књига

ХХХП ЈОВАН ЕРДЕЉАНОВИЋ

Поред многих тековина за науку о нашем народу које је Цвијић саопштио у овим својим ГТроматшрањима, врло су знатни и његови подаци и разлагања о томе да назив „Бугарин“ у централним и у јужним деловима Балканског Полуострва нема етничко значење, него чисто сталешко: да означава „становништво ма које народности чифчиског, грубог живота, које се одало тешком земљорадничком раду“.

У читавом низу чланака је Цвијић износио и пред нашим и пред страним светом своје погледе о етничким приликама. код Јужних Словена и код балканских народа. Ти су чланци срећом покупљени заједно са другима у четири свеске његова дела Говори и чланци, те ће небројене светле мисли које су у њима исказане моћи да врше трајан утицај на душу садашњих и будућих нараштаја наших.

Немогућно је овде изложити сваку од тих мисли него се морамо ограничити само на оне које нам се чине најзнатније. А неке су од њих већ добиле своје место и у Цвијићевим делима о којима смо напред говорили.

„Наше способности за научни рад“ Цвијић је оценио кратко, али темељно и непристрасно, с очевидном поузданошћу најбољег познаваоца нашег народа у целини. Ми имамо, каже он, проматрачки дар и имагинацију, који спадају „у најважније особине“ потребне за научни и уопште стваралачки рад, али су нам неке „лоше моралне особине“ велике сметње правом научном раду. — „Ни код једног балканског народа није у широким народним слојевима тако јако национално осећање као код нашег народа“, каже нам Цвијић у свом чланку О националном раду. У истом је чланку, у вези с наведеном општом идејом, изнето мноштво његових проматрања и оригиналних мисли о националном осећању и о карактеру разних делова нашега народа. „Ми нисмо ни као целина дали онаквога доказа о својим политичким способностима као што смо их далио научним и литерарним“, наглашава он на једном месту у томе чланку. А као и у претходном чланку