Цвијићева књига

ЈОВАН ЦВИЈИЋ __ ХХХШ

— и у још многим другим својим говорима и чланцимо — Цвијић је и велики васпитач не само омладиће него и целога свог народа: он му свом јачином и убедљивошћу свога великог искуства и ауторитета указује на праве путове који воде ка великом културном и националном напретку и јединству.

У неколико чланака и својих већих радова Цвијић је особито истакао и одлично документовао једну од најосновнијих идеја у решавању етничких проблема код балканских народа, наиме: да је са турским освојењем и услед прилика које су владале под турском управом, настало код ових народа враћање првобитној етничкој свежини и својој првобитној етничкој индивидуалности. То је једна од идеја водиља за разумевање небројених, иначе врло тешко објашњивих појава у животу и у стварању новијих балканских народа, и за њу имамо само да захвалимо изванредној проницљивости великога Цвијићева духа.

О народном јединству Срба и Хрвата знало се пре Цвијића само на основи њихова заједничког језика. Цвијић први указује на велики значај миграција за стварање потпуног српско-хрватског народног амалгама: „Услед миграција Срби и Хрвати су се тако измешали и једни у друге тако уплели, да је данас немогућно оделити их, чак и са географског гледишта“, вели он у чланку Јединство Јужних Словена. М да су „основне психичке црте исте код . Србо-Хрвата“, то је први истакао и на више места разложио Јован Цвијић. И његова фина и зналачка карактеристика Срба, Хрвата и Словенаца, коју је исказао у више својих радова, а особито јасно и прецизно у чланку О основама јужнословенске цивилизације, представља ненадмашну оцену њихових психичких дарова, и уједно и могућности за стварање заједничке културе, која ће донети „оно морално и духовно стапање Срба, Хрватаи Словенаца које обележавамо јужнословенским именом“.

Изврсна Цвијићева студија о утицају карста на човека (у чланку Карст и човек, који је изишао у

д