Цвијићева књига

ГРАНИЦЕ И СКЛОП НАШЕ ЗЕМЉЕ.

Пред Париском Конференцијом је био признат принцип самоопредељења народа. Било је сигурно да ће као последица тога принципа многи народи Европе моћи образовати своје националне државе. И народи који су овлаш учествовали у Великом Рату, и они који су по невољи били у непријатељском табору, формирали су се у своје државе онако исто као и ми. Добивши велике територије, многи су од њих успели да државним границама обухвате све своје сународнике.

Нису на Париској Конференцији стављене у питање основне земље једнога народа, које чине његов етнографски блок; код нас још мање, јер је наша измучена војска стигла да их заузме, и држава се како тако организовала пре него што је Конференција започела рад. Међутим је у најкритичнијем облику стављено питање о свима нашим перифериским земљама, и према томе о правцу и природи наших државних граница.

То није увек срећно решено услед разноврсних политичких утицаја. Тим је за нас важније испитати каква је вредност наших државних граница, да лису иу колико у хармонији етнографска и геоморфолошка факта, и какав је склоп или физичка структура тако ограничене земље.

1

У колико је у питању граница било начелнога на Париској Конференцији, у главноме су била у

Штампано најпре 1920. године. Овде прештампано из књиге „Говори и чланци“, Београд, 1921, Ц, с. 197—216.