Цвијићева књига

ГРАНИЦЕ И СКЛОП НАШЕ ЗЕМЉЕ 5

Исто се тако сматрало да су велике реке баровитих обала врло добре политичке границе. Због тога је Париска Конференција узела да су Дунав и Драва, које ограничавају Барању, тако повољне политичке границе да их није хтела прелазити, тим пре што је становништво у Барањи врло измешано. Услед тога смо били Барању изгубили. Али је тај принцип доцније напуштен, и пред разлозима се увидело да су овакве реке са баровитим обалама и многобројним меандрима лоше политичке границе. Обале ових двеју река померају се при свакој поплави на једну или другу страну; Дунав често за километре. Од Баје до ушћа Драве у Дунав дешавају се највећа померања речнога тока у Европи. Једном утврђен жшалвег не вреди ни за једну годину. Имања приватна, општинска, жупаниска премештају се с једне обале на другу, а насипањем нова постају. Две суседне државе, тим рекама ограничене, не би излазиле из парница. Ми смо имали такав случај на Дрини са АустроУгарском, док је држала Босну и Херцеговину. У оваквим случајевима боље је повући државне границе попречке на речне токове но дуж њих. Мако је то усвојено, није се отишло на северу Барање докле треба, и тако смо добили једну, мање-више вештачку границу, северно од речице Карашице.

Између Хрватске и Мађарске је од вајкада граница река Драва, с многобројним меандрима и са знатним променама тока; ови су били повод, као и у Барањи, да се на Париској Конференцији промени граница код Репаша (општина Гола), тако да сада територија Хрватске прелази на леву обалу Драве до једног старог корита. Даље граница иде долином реке Муре до Прекомурја, где знатно прелази! на леву обалу реке и представља праву вештачку границу.

У главноме је добра природна граница она према Арбанији, ако се само од Призрена помери на исток до изнад Љум-Куле. То је од Охрида до