Цвијићева књига

6 ЈОВАН ЦВИЈИЋ

Проклетија комбинована планинска и речна граница. Али се она не може сматрати као линија, противно свима осталим границама. То је граница између једне организоване државе и анархичних ар. банашких племена. Ова, особито од почетка ХХ века, употребљавају сваку повољну прилику да упадају у области источно од Дрима и да пљачкају све што се може опљачкати, стоку на првом месту. То је једна врста њихове привреде. Најчешће се организоване арбанашке чете дижу у јесен да напљачкају стоке за зимницу. Они настављају те упаде и од како је повучена граница 1913. године. Наше страже морају их гонити и преко уговорне линије и заузимати бар привремено најповољније положаје ради надзора. Зато је овде граница у ствари широк појас.

На послетку, само на западу имамо једним делом Јадранско Море као границу. Могло би се мислити да је то најбоља граница, тим пре што се пред обалом налазе многобројна острва. Али данас п шира мора нису поуздане границе, а још мање тако уско море као Јадранско. Тим пре, што су на његовим западним обалама Италијани, који су добили и острва Лошињ, Црес и Ластово, згодне навалне базе. Уз то Италија држи обе стране валонске мороузине, која управо чини праву јужну границу Јадранског Мора. Валонско питање ће бити основни проблем за слободу граница и слободу маринског кретања наше државе.

Принцип етнографских граница се у многоме поклапа са етнографским принципом уопште. Државе се могу најбоље етнографски разграничити, према географском распореду самих народа; у таквим националним државама народне особине могу да дођу до потпуног изражаја, народ може развити своје способности и евентуално створити нову или преиначену цивилизацију, те тиме учествовати у развитку опште светске цивилизације. Ове нацио-

=== ВИ