Цвијићева књига

ГРАНИЦЕ И СКЛОП НАШЕ ЗЕМЉЕ И

територијално неизрађена, недовршена. Према југу, она нема слободан приступ на Средоземно Море, јер је Солун грчки, политичке прилике се могу тако изменити да нам тај излаз буде затворен. Исто тако на западу, према Италији, ми у ствари немамо слободан приступ на Средоземно Море. На Истоку, наша држава не може на дуг рок остати у оваквим односима према Бугарској. Ова држава такође нема стварно слободног излаза на Средоземно Море. Њен извоз цереалија мора пролазити кроз Босфор и Дарданеле, који је лако затворити, а трачка и македонска пристаништа (Дедеагач, Лагос, Кавала) припадају Грчкој.

Највећи део наше државе састављен је из две области. Једно је историски најактивнија област, Србија, која се на партије према југу проширивала: 1833, 1878 и 1913. То је урастање у Балканско Полуострво. Тако се формирала моравско-вардарска држава. Она је после Великога Рата на једанпут и јако увећана познатим областима старе Аустро-Угарске. Неке од тих области, као Банат, Бачка с Барањом и Срем, због рељефа и повољног речног и железничког саобраћаја, улазе у круг привлачне снаге Београда. Друга главна област је Хрватска са Славонијом између Саве и Дунава; у њој је југословенска мисао више теориски израђивана, више негована. С њоме је географска целина већи део Штајерске, положен низ Драву нарочито од Марибора до Птуја. (Ове две главне области зглобљене су на сремској плочи око Винковаца.

Остале су земље много више изоловане. Такве су стара Рашка са Црном Гором, Далмација и западна Босна, затим сва област на северозапад од Загребачке Горе, са свима словеначким земљама без Штајерске. Осим тога у свакој области има мањих изолованих целина.

Поједини делови наше државе нису дакле природом добро везани, и она није географска нелина. То је карактеристика свију држава које су поникле или се увећале на рачун Аустро-Угарске. Румунија

4