Цвијићева књига

ГРАНИЦЕ И СКЛОП НАШЕ ЗЕМЉЕ 15

С климом и рељефом је у вези привредни тип наше државе, која је земљорадничко-привреднога типа, али је осим тога у њој јако развијено сточарство. Даље, привредни тип наше државе није онако једноставан, чисто агриколан, који даје скоро искључно две-три врсте цереалија, као што је привредни тип дунавске Румуније или највећих делова Европске Русије. По разноврсности земљорадничке продукције ми смо најближи Француској. Колика је, осим цереалија, производња воћа, на првом месту шљива, јамачно највећа продукција шљива у Европи! Колико је знатан извоз свиња, а осим тога рогате марве и коња! Лоза се култивише у великим размерама, нарочито на северу и на југу наше државе, по странама панонског басена, од Неготина, преко Беле Цркве и Вршца, по Фрушкој Гори, по Штајерској (Словенске Горице и Халоса), затим по вардарској Србији.

Кад се занемаре појединости, има у нашој земљи три у неколико различне привредне области. У средини је највећа област цереалија, на првом месту пшенице и кукуруза, од Загребачке Горе на истоку кроз све земље панонског басена до Лесковца, на југу моравске Србије; даље је у њој најразвијеније шљиварство, неговање свиња и најбоље пасмине говеда и коња. На северозападу од Загребачке Горе све до Драве у Корушкој, начин и врсте привреде се знатно приближују алписком типу. Има цереалија, али поља пшенице и кукуруза не дају главни карактер привреди. То су простране паше и ливаде: цело лето па до у јесен свет коси. То је област шуме за огрев и за грађу, са Босном главна област дрвене грађе у нашој држави. Огромне просторије засејане елдом, која је ниска, нежна, дискретно руменкастог цвета, право алписко жито, затим просом. Кромпир се сеје у размерима какве остале наше земље не познају. У долини Савиње код Цеља изненаде, као оаза, велике просторије под приткама и жицама, уз које пуже хмељ; земља по томе чини утисак северне Чешке, Од рата је остало да се свуда