Цвијићева књига

16 ЈОВАН ЦВИЈИЋ

сеје доста сунцокрета, ради уља. Стоке доста, али слабијег квалитета но у првој привредној групи. У свему се изузима Штајерска, која припада првој или централној групи. На послетку, у области јадранског приморја, западно од последњег динарског гребена и на југ од Велеса, почиње медитерански привредни тип, с врло мало цереалија, са ситном стоком, са козама и мазгама, пребогат виноградима, овде-онде маслином, на послетку јужним воћем. У егејској медитеранској области, велика поља под маком и знатни простори под дудињацима. У јадранској су риболов и бродарство особито важне привредне гране; у новије време се нагло развија индустрија вештачког ђубрета, карбида и цемента. Али ова медитеранска привредна зона није оштро одвојена од појаса са цереалијама, нарочито у егејској области. Умеће се између њих врло пространа прелазна област, од Грделичке Клисуре на југ од Лесковца па до пречаге код Велеса, у којој су цереалије знатно заступљене, мање но у средишној зони, много више но у алписком привредном типу. Али се поред њих јављају огромна макова поља, за производњу опијума. Виногради постају исто онако важна привредна грана као цереалије. Још има доста стоке, али превлађује ситна. На јадранској страни готово нема ове прелазне области, осим местимице, као. у далматинској Загори, где се цереалије мало више култивишу, а има и стоке.

Наша држава може се дакле с разлогом сматрати као привредно имућна земља. Али наш „рог изобиља“ није онако препун како се мисли и пише. Прво, имамо целих покрајина с мало цереалија, неких с мало стоке, агриколно пасивних земаља, као што су Словеначка (осим Штајерске), Лика са горским котаром и Хрватским Приморјем, цела Далмација, западна Босна, готово сва Херцеговина, Црна Гора. Друго, немамо, или имамо мало, неких врло важних артикала. Немамо петролеума и свих продуката који га прате (ако га не буде у Међумурју и код Липика у Хрватској). Железа мало, а по свој прилици