Цвијићева књига

ГРАНИЦЕ И СКЛОП НАШЕ ЗЕМЉЕ 17

неће га бити довољно ни кад се отворе нови рудници. Угља ни близу не вадимо колико нам треба. Злата скоро немамо, а сребра мало. На почецима је индустрија везана за производе земље, а једва је у зачетку индустрија чије се сировине морају увозити, и тако даље. Далеко смо од стања аутаркије, где једна земља производи све што јој треба.

Којим се комуникацијама могу наше покрајине најбоље зближити, спојити и привредно унапредити»

У рељефу наше земље има неколико линија које су њена главна морфолошка карактеристика и које су од првокласне вредности за саобраћај на даљине, било у унутрашњости државе, било изван ње. Назваћемо их удолинама. Скоро све конвергирају према Београду или се од њега звездасто разилазе. Услед тога ће Београд добити огроман значај као комуникациони центар. Кроз те удолине су спроведени, или се могу спровести, и сувоземни и водени путеви. Знаменита је дакле особина удолина које из Београда полазе, да могу имати двоструке комуникације, и железничке и речне.

За сувоземни саобраћај су најважније три удолине, и комуникацијама које кроз њих пролазе одређене су чеоне, културне и трговинске стране наше државе. То су моравско-вардарска удолина, удолина између Саве и Драве и бачка равница.

Прва удолина, са једним железничким колосеком, у врло рђавом стању, води Солуну и на Егејско Море — једина је комуникациона линија за везе са медитеранском трговином, и најкраћа веза знатних делова Европе са Суецом, Индијом и источном Азијом. Од ње се, код Ниша, одваја нишавскомарички крак, који излази у Цариград, на Мореузине; то је једина сувоземна веза са Бугарском и предњом Азијом.

На север, кроз Бачку, воде железница и речни путеви Дунава и Тисе и њихових слабих канала, за нове и старе државе Средње Европе, Та веза чија