Цвијићева књига

18 ЈОВАН ЦВИЈИЋ

се вредност не може ни угушити ни другим каквим правцем сменити, постаће важан правац саобраћаја чим се среде прилике у Маџарској. МИ сада велики део нашега извоза иде на Север, на првом месту у Чехо-Словачку и Немачку заобилазним путем: од Београда преко Зиданог Моста, Марибора, Граца и Линца; она ће и доцније остати од значаја за наше западне покрајине.

Широком удолином између Фрушке Горе са славонским планинама на северу и босанским планинама на југу пролази западна железница за Загреб, Љубљану и Ријеку и водени пут Савом до Сиска; том железницом сада иде Симплонски Експрес. Она ће стално остати најбоља веза наше државе са Западном Европом, нарочито са Француском и Италијом. На њу је сада упућена цела северна Босна. Колико је услед тога загушен саобраћај на линији Брод—Винковци—Београд!

Једна од најважнијих железница била би она која везује Косовску Митровицу са Сарајевом, и међу првим треба саградити пругу од Митровице до Увца, тим пре што ће она, према другима, мало коштати. Познат је њен велики национални аи економски, значај.

Треба много споредних железница и путева који избијају на главне железнице, и више мостова на Дунаву и Сави.

Осим ријечке железнице нема правих комуникација према Јадранском Мору. Овде су на путу динарске планине, за попречне железничке линије највећа сметња саобраћаја у нашој држави. Ово су, изгледа, најпотребније попречне железнице: из панонске равнице, можда од Београда, до Метковића и Сплита, линија из западне Србије за Дубровник и Боку, и; на послетку, железница од Прахова на Дунаву за Скадар или Бар. Сада се заборавља, али последња железница је неопходна за наше јужне земље. Осим сплитске луке, Гружа и Боке, где су потребни мањи радови, треба изградити два (можда главна) пристаништа: ушће Неретве и лагуну Линерс