Цвијићева књига

ГРАНИЦЕ И склоп нашЕ ЗЕМЉЕ 19

близу Медове код Скадра. За наш унутрашњи саобраћај и извоз, ове железнице могу добити исту вредност као ријечка железница, и већу због политичких прилика: разуме се, пошто се изграде пристаништа. Тада ће експортни значај Ријеке бити можда мањи но што се у последње време код нас представљало, али ће она остати увек од важности за западне покрајине наше државе и за нове државе формиране у центру Европе, за Чехо-Словачку, Маџарску и Аустрију.

У вези са јадранским железницама, а и без те потребе, треба саградити што пре бар два моста на Дрини, код Лознице и на више.

Од Београда полазе и водени путеви, због великих река које у ближој и даљој околини Београда конвергирају, тако повољни као ретко у којој области Европе, осим Холандије и извесних крајева Русије и Француске. То су водени путеви Дунава и Тисе, са каналима у Бачкој и Банату, затим Саве и Драве. Они ће добијати све већи значај за пренос гломазних и тешких производа и еспапа. Тај саобраћај има тек да се усаврши и развије.

Нарочито ће велики значај добити пловидба на Дунаву, која је сада још слаба, тако да је он, према Рајни на пример, пуста река. У Европи, на простору од Рајне до Волге, Дунав је једина река која има правац запад-исток. Услед тога је он једини речни пут који везује Средњу Европу са Истоком, и најзгоднија веза наше државе са подунавском Румунијом и Бугарском на истоку, а са Мађарском, Чешком код Братиславе, Аустријом и западном Немачком на северу. Кад се веже каналима са Рајном и Везером, код Нирнберга и Бамберга, Дунав ће бити од првокласне вредности за пренос из наше ' земље у Енглеску, Холандију, Белгију и за земље око Северног Мора.

Дунав је, поред Волге, река највеће механичке снаге у Европи, не само због велике количине воде (у доњем току 4800 кубних метара у секунди), већ