Цвијићева књига

90 ЈОВАН ЦВИЈИЋ

нарочито због брзине, која је знатна у доњем току, а особито у Ђердапу. Овде су чести брзаци, као у планинским речицама; даље огромне чеврнтије или вртлози, седам до десет метара у пречнику, у којима се усковитлана вода креће необичном брзином. Кад се заноћи поред чеврнтије, онда се у ноћној тишини чује онакав звук и шкргут заковитланих облутака који се тару, као од млинских жрвања који здробљавају зрна кукуруза. Та огромна механичка снага ђердапскога Дунава може се претворити у електричну снагу, већу него што је даје и водопад Тролхетан у Шведској, можда највећу електричну снагу у Европи.

Али, баш због те знатне механичке снаге, Дунав при поводњима креће масу шљунка и песка, спушта их на местима слабијега пада, и непрекидно мења дубине свога корита. За одржавање редовне пловидбе потребно је често чистити дунавско корито. Даље, Ђердап је истина регулисан, али не потпуно: сувише је велика брзина воде у сипском каналу за лађе које се узводно крећу.

Исте сметње уредној пловидби се осећају на Сави, која је за лађе пловна до Сиска, и на Драви до Барче. Нису ове две реке пусте ни навише од Сиска и Барче; на њима се често виде многобројни сплавови, који преносе дрва и дрвену грађу и спуштају се све до Дунава. На Драви је особито савршена огромна инсталација „Фал“, више Марибора, за произвођење електричне струје: једна од најзнатнијих у Евроли. Још је већа механичка снага Дрине, због брзине и многих брзака и брскута. Она би се могла учинити пловном бар до Зворника. Сада је река сплавског саобраћаја, као и Ибар. На Тиси, сметња су пловидби честе промене корита и меандри, од којих она једне одсеца и засипа, а друге ствара.

Од нарочите су важности речна пристаништа у Београду, Вуковару (због Вуке), Тителу, Сиску и друга која треба изградити.

Има једна водена комуникација која може вр-