Цвијићева књига

ГРАНИЦЕ И СКЛОП НАШЕ ЗЕМЉЕ 91

шити знатну транспортну улогу. То је речна линија Морава-Вардар, јер између ових река нема развођа у правом смислу, развођа-планине, већ су њихови горњи токови везани удолином око Прешева. Та је линија врло повољна за канал, од Кулича или Смедерева на Дунаву до Егејског Мора, при чему би се морали регулисати и Морава и Вардар. Развођеудолина- морала би се прећи режимом устава.

Поморско бродарство развијено је на Јадранском Мору. Као што се тај део нашега народа једини међу Словенима навикао да живи под медитеранском климом, тако се он једини развио у првокласни бродарски народ. Он је постао бродарем због особито повољних обала пред којима леже многобројна острва, због згодних ушћа река, нарочито Неретве и Цетине код Омиша, због недалеке италијанске обале, али још више због једне особине становништва динарскога типа: смелости и склоности риску и авантурама. Треба само поредити Бугаре на обалама Црнога Мора, који су доскора једва и чамцем руковали. Имамо дакле готове бродарске снаге првога реда. Може се развити трговачка флота за светски поморски саобраћај. То би нас оснажило и економски и политички. Јако се цене и стварно више вреде оне државе чије се заставе лепршају по морима и океанима.

Мора се имати у плану да се, поред пловидбе по Јадранском Мору, развије трансатлантско бродарство и пловидба кроз Суец за Индију и до острва где зачини расту. Такво бродарство би служило не само нашој држави већ великом делу Средње и Источне Европе. Али се морају сагргдити напред споменута пристаништа, и барско у колико није готово.

Из многих разлога, треба се прилагодити енглеском бродарству, енглеским бродским прописима, ако не и навикама. Енглеска је главна поморска сила не само у Атлантском и Индиском Океану, већ и у Средоземном Мору, јер држи Гибралтар,