Цвијићева књига

СЕОБЕ И ЕТНИЧКИ ПРОЦЕСИ У НАШЕМ НАРОДУ.

Као што је познато, скоро у сваком селу Шумадије сељаци су разноврсног порекла, досељени из разних крајева, једни од Сјенице и Пештери, други од црногорских Брда, трећи из Херцеговине, четврти с Косова и Метохије или из вардарског слива ит.д. Тако је и у свима областима моравске Србије, ваљевских и подринских крајева. Око 809/, „становништва је досељеник, и поглавито у току последња три века. Још су свежије традиције у старовлашким, црногорским и хецеговачким крајевима, где врло често знају за своје претке седам до осам колена у назад, и више, и знају одакле је дошао онај крајњи, најстарији предак.

Тако је у далматинском приморју, па чаки у оним местима која су поред самога. мора и имају облик варошица, као што су Каштела, а да и не помињемо Боку Которску и дубровачку област. У Каштелима, где су сви католици, има породица пореклом с Поповог Поља у Херцеговини, које су се овде доселиле пре 200—9250 год. и знају за своје сроднике у Попову, који су остали православни; други су од Дувна у Босни и они су одавно покатоличени. али их још називљу Ришћанима; трећи су старином из Црне Горе ит.д.

Исто је у Славонији, где скоро нема старинаца, који су великим делом били кајкавци. Ако питате славонске сељаке за њихово порекло, уверићете се

Штампано најпре 1922. год. Овде прештампано из „Говори и чланци“, Београд, 1928., Ш; с. 147 - 164,