Цвијићева књига

СЕОБЕ И ЕТНИЧКИ ПРОЦЕСИ У НАШЕМ НАРОДУ 25

да су они поглавито из Босне, затим из Далмације, Херцеговине, а међу православним их има који су " пореклом из Србије.

Истина, из историских извора су познате извесне сеобе српскога народа у турско доба, и ти су нам подаци драгоцени. Тичу се махом великих сеоба, које су се кретале изван Балканског Полуострва. у јужнословенске земље бивше АустроУгарске. Мало је забележено о сеобама на Балканском Полуострву. Али ти документи не дају пред ставу о великим размерима сељакања, које се извршило у турско време и доцније; осим тога, и кад се по споменицима зна за сеобу у неки крај, ипак се само проучавањем на лицу места може ухватити: да ли сада има тих досељеника, сазна се њихов распоред по селима, у какво су становништво ушли, какве су се промене на њима десиле. Гребало је у том погледу проучити становништво на лицу места, од села до села, од куће до куће, у свима нашим земљама и те податке са свих страна верификовати. На томе је радила серија испитивача, почевши од 1896. године.

1

Као резултат тих испитивања излази да је, почевши од краја ХМ века па кроз турско време до наших дана, испремештано скоро све становништво на простору од Велешке Клисуре на Вардару па до Загребачке Горе. А главну масу тих што се крећу и насељавају чини динарско становништво, чији су део и стари Рашани, народ српске средњевековне државе. Те струје које премештају становништво, метанастазичке струје, стицале су се више од четири века у Србију; скоро толико исто времена у Далмацију; прелазиле су Дунав, Саву, Уну, Купу, чак и Драву и насељавале су Банат, Бачку, Барању, Срем и Славонију, Хрватску, Штајерску, Крањску; прешле су на многа места острва или отоке Јадранскога Мора, у Истру, у околину Трста, чак неке слабе струје у Горицу. -