Цвијићева књига

96 ЈОВАН ЦВИЈИЋ

Кад се на карти прате и уцртају сва та кретања добију се као синтеза миграционе или метанастазичке струје којима су се кретали исељеници из земље матице, одакле су излазили као у ројевима, у земљу колонизације где су се настањивали. Метанастазичке струје су дакле апстракција вековног правца кретања исељеника. Често исељеници нису право ишли из земље матице у земљу колонизације, већ су се краће или дуже времена, често низове година, задржавали у прелазној или етапној земљи: на пример, они што су силазили са црногорских брда, често су се задржавали око Сјенице и на Пештери и у Старом Влаху, пре него што сиђу у Шумадију.

Најјаче су биле динарске струје насељавања. Најзнатнија од свију почињала је у областима средњевековне Рашке и Зете, а њене су најактивније области, праве земље матице, биле Црна Гора са Брдима и црногорском Херцеговином, Сјеница и Пештер. Рачвала се у више струја о којима сеу детаљима не можемо бавити. Знају се превоји и метанастазичке вратнице, којима су се поједине њене гране кретале. Главни део те струје је насељавао Шумадију између Мораве и Дрине. Друга њена важна грана кретала се према Босни долином Дринб силазила у Сарајевско Поље и одатле долином Босне продрла до централне Босне, у Посавину, па и до Босанске Кајине.

У вези са овом, из Херцеговине и Босне развила се миграциона струја која је преплавила Далмацију. Скоро све становништво Боке Которске води порекло од црногорских и херцеговачких досељеника; становништво дубровачке околине је у знатној мери босанско-херцеговачког порекла, становништво самог града Дубровника великим делом херцеговачког порекла, а данашње становништво Макарске као и Омиша, Сплита и Шибеника такође поглавито 60санско-херцеговачког порекла; скоро искључиво тога порекла је становништво Буковице и Равних Котара у северној Далмацији.