Цвијићева књига

СЕОБЕ И ЕТНИЧКИ ПРОЦЕСИ У НАШЕМ НАРОДУ 27.

“

Из западне Босне, из Гламоча и Унца, и из Далмације, са горњег тока реке Цетине, кренула се једна од првих миграција према Хрватској и зауставила се у Жумберку. Друге групе су се насељавале у јужној или Белој Крањској, особито око места Метлике и Винице, а очувале су се у Бојанцима и Мариндолу. Серија слабијих сеоба продрла је до Птуја и Марибора и до Љубљане. Добро су познате три ускочке породице Алексић, Дојчин и Вукмир, које су 1555. год. у Мариборском Пољу основале село Ускоке, које се данас словеначки зове Скоки, а немачки ЗКосреп. Познато је да су Далматинци, Босанци и Херцеговци, већином католичке вере, продрли далеко у Барању и Бачку до иза Суботице; тога порекла су већина Буњеваца и такозваних Шокаца ових крајева.

Друга струја насељавања је косовско-метохиска, којом је захваћено становништво из целе области између Скадра и Копаоника. Њена је главна матица ишла кроз средину Моравске Србије и населила Жупу, Левач, Ресаву и неке котлине источне Србије све до Зајечара; прешла је и Тимок и ушла у шопску зону. Од ње су се одвајале споредне струје и разнеле косовско становништво по котлинама и долинама око Јужне Мораве; исељеници су прешли у Јужну Мораву и населили се у Заплању, близу Ниша. На северу су поједине породице ове струје врло рано допрле чак и у ваљевске и подринске крајеве.

И динарске и косовске струје су се у долини Мораве сједињавале са вардарском или јужном струјом, коју су чинили исељеници вардарског слива северно од Велешке Клисуре, а нарочито исељеници западне Македоније, од Прилепа, Битоља, Охрида, Дебра, из мијачког краја; њој се придруживало и српско становништво из Арбаније, које се ту населило за време немањићске владавине, највише у ХМ веку. Ова струја је ишла поглавито моравсковардарском долином и продрла до Београда и Смедерева,