Цвијићева књига

98 ЈОВАН ЦВИЈИЋ

Од исељеника косовско-метохиске струје и од старог и досељеног становништва Србије формирала се нова, врло јака струја, која је у више махова прелазила Саву и Дунав и разлила се по панонском басену, по Банату, Бачкој Барањи, Срему и допрла чак у западну Славонију. Да узгред поменемо, да се после пада Србије српско становништво од Београда и Смедерева исељавало у Босну. Осим ових било је још неколико споредних струја.

Оне земље, где је услед горњих миграционих струја највише кретано и највише измешано становништво зваћемо метанастазичком облашћу. Као што је поменуто, у њу спада највећи део наших земаља од Велешке Клисуре до Загреба. А амешанастазичким областима назваћемо оне чије је становништво у поређењу са становништвом прве 06ласти примило мало досељеника и само се мало кретало; из њих и нарочито према њима било је само слабих сеоба. Земље аметанастазичког становништва су много мање. У њих спада: цивилна Хрватска или кајкавци трију жупанија, загребачке, вараждинске и крижевачке, и словеначке земље, затим јужно-македонско становништво; прелаз из међу ових двају типова чине становници далматинских острва или отока.

У оној великој метанастазичкој области има три земље које су примиле највише досељеника и у којима се старинци губе, чинећи незнатан проценат данашњег становништва. То су: моравска Србија, Далмација и Славонија са Сремом, а после њих долазе: Бачка, Барања и Банат.

У метанастазичкој области има један део нашег народа који је био најмање покретљив. То су Муслимани Босне и Херцеговине и Новопазарског Санџака до планине Рогозне. Међу њима је највише старинаца и зато су они, кад се апстрахује од ислама и турцизма, сачували неке наше прастаре црте, дубоке словенско-српске особине.

У метанастазачким земљама различан је аликвотни део појединих миграционих струја, Најјед-