Цвијићева књига

32 ЈОВАН ЦВИЈИЋ

високој динарској системи зна се за такве сеобе, нарочито од Велебита до Проклетија. Кад не могну ни о Ђурђеву-дне поорати, јер падне снег, онда „баце рало па се селе“. Даље, кад је дуга зима, не стигне им сена да исхране стоку, и онда беже заједно са стоком.

Ипак, иако су ове миграције одређене економским узроцима, и на њих често утичу морални или психолошки мотиви. То је добро исказано овом народном причом: Орао неки стари Жупљанин из Никшићске Жупе, а снаја му донесе ручак, и гледала је са сузама док је ручао; на његово питање, одговори му да зато плаче, што је то све хране што су имали, а за њу и за децу није ништа остало. На то старац испрегне волове из рала, оба закоље и приреди гозбу својој породици и селу, па се са својима дигне у Србију.

Понос и осетљивост су у динарској области врло важан подстрек за исељ-вање. Док би многи људи других крајева трпе · невољу и навикли се на беду, овај поносити и осетљиви динарски планинац то не подноси. Да се његови тако пате, а да он није у стању помоћи им! И да други, који су у бољем положају, знају и виде како сеони ње гови муче, и да га сажаљевају! Може му се услед беде и лоза угасити! Ако не може отети од Турака, излажући своју главу, он ће побећи у бели свет.

У доба турске владавине поменути економски узроци били су појачани, јер услед многобројних ратова које су Турци водили, настајала су тешка економна стања: комуникације су постајале све лошије и све несигурније, промет је био све тежи; врло је тешко било донети храну из привредно снажних области у привредно слабе, и кад би се могла купити; турска управа се о том снабдевању није старала. Глад је често завлађивала у свима привредно сиромашним крајевима. Свет је био зрео за сеобу, решен на исељавање. Али, као што воћку треба мало затрести да падне зрео плод, исто тако је било потребно и код динарских становника, да