Цвијићева књига

СЕОБЕ И ЕТНИЧКИ ПРОЦЕСИ У НАШЕМ НАРОДУ 88

дође онај последњи импулс који их преломи и крене на исељавање. И то су често биле случајности: као онај догађај са сељаком Никшићске Жупе, други неки непријатан догађај у земљи матици, добри гласови који се рашчују о приликама у земљи колонизације, „добра паша“, има пусте земље, итд.

Има још више врста економских узрока, које можемо само наговестити. Кад су се два динарска племена борила око атара, да имају више паше, и једно навлада, онда се оно друго морало у маси селити. Од коликог је утицаја био на узроке сеобе кметски режим и колике је многобројне миграције изазвао! Доста је миграција настало и услед периодске или сезонске зараде; такви су печалбари и аргати, који иду у друге крајеве и друге државе; такви су сточари, који се зими крећу у жупна приморја а лети на високе планине; тако су се постепено насељавали многобројни Осаћани из Босне по подринским и ваљевским крајевима, где су градили куће итд.

Ш

Познато је да се брже и дубље мењају људи који се крећу и путују и који мењају место становања, него непокретни или седећиви. А наш народ незадовољан и узнемирен селио се преко четири века. Знатне су се и различне промене морале извршити на исељеницима разних метанастазичких струја. Како су се вршиле те промене и какве су онег

Извесно је да треба напор, већа сума енејгије, нека дубља уверења и неке јаке тежње, да људи оставе своју постојбину, кућу, њиву и рукосаде и да се одселе у удаљену област. Греба смелости да се сусретну нове прилике, које исељеници морају или мењати или им се прилагођивати. У тој људској маси, која лута и тумара, мора бити неукротљиве тежње за новим и бољим животним приликама. Има нешто унутра, у њима самим, што их мења и тера; у емигранту је већ пре сеобе јако измењен онај унутрашњи орган који ствара и обара. У тре-