Цвијићева књига

38 ЈОВАН ЦВИЈИЋ

сељеника и њихових особина, које су различне према земљама матшицама из којих су дошли;

степен до кога су се прилагодили досељеници зависи од доба колонизације пли времена, коте су досељеници провели у земљи. колонизације;

на послешку, од веће или мање удаљености између земље машице пи обласши колонизације; и велике групе досељеника, кад оду далеко од земље машице, шако да остану без веза са њом, пре изгубе своје карактеристичне особине и прилагоде се старинцима.

Особито су важни етно-биолошки процеси који су последица укрштања браковима између старинаца и досељеника и између досељеника из разних крајева. Вршили су се на целој метанастазичкој области, највише у оним трима земљама најразноврснијег становништва по пореклу: моравској Србији, Далмацији, Славонији. Као што је наговештено, укрштање браковима је споро ишло у првој генерацији досељеника, нарочито где су се они јаче једни од других разликовали, као на пример Црногорци и Шопови. Али да нестане тога отпора на томе непрестано раде неке најдубље црте људске природе: лепа и здрава девојка, личан младић, патријархална разборитост старијих; уз то одмиче социјално прилагођивање и навикавање досељеника једних на друге. У другој генерацији скоро сасвим ишчили она одбојност између досељеника-из разних крајева и бракови се закључују махом без препрека. Услед тога настаје нека врста биолошког изједначивања: становништво се физички или антрополошки почне стапати и извесне психичке особине, којима су се досељеници разликовали, јаве се у многим породицама без обзира на порекло. На тај начин укрштање највише допринесе формирању новог физичког и психичког типа онде где су измешани старинци и досељеници из разних земаља; нестане старог покрајинског или историског народног типа и образује се нов етнички амалгам. А како је учешће појединих струја насељавања различно у разним областима,