Цвијићева књига

СЕОБЕ И ЕТНИЧКИ ПРОЦЕСИ У НАШЕМ НАРОДУ 67

је то махом био случај у Србији, претпостављали су рељеф који их подсећа на родни крај. Тако, на пример, у ваљевским и подринским крајевима има карста мало и то спорадично: редовно су у њему насељени досељеници из карсних динарских предсла.

У Србији је извршен нарочито огроман процес етничког и социјалног прилагођивања између старинаца_ и досељеника, затим између досељеника пореклом из разних крајева. Наши старинци из подринске, ваљевске и старовлашке области одликовали су се једним старим, сталоженим патријархалним режимом, у коме је било много остатка и трагова немањићске цивилизације и црквених утицаја. Они су најбоље формирали оне велике типске задруге, особите питомине, чврсте организације, високог патријархалног морала. Стари мотиви у орнаментици ових старинаца исти су као на Косову и у Метохији. То старо становништво је од краја ХУШ века било преплављено динарским досељеницима, сировим сточарима велике животне енергије. Дуго је било трења између та два слоја становништва, док досељеници нису надвладали. И занимљиво је забележити, да, на пример, подрински старинци дуго нису закључивали бракове са досељеним породицама. А обрнуто, у ниској Шумадији и у торлачким селима око Београда динарски досељеници су се дуго уздржавали да улазе у бракове са досељеним торлачким становништвом. Та су дакле прилагођивања врло занимљива, пуна перипетије и, остављајући на страну доказивање, да из досадашњих искустава и студија ово изведемо:

· Процес прилагођивања зависи од броја старог становништва и од његове асимилационе способности; али џи мањи број старинаца намешне своје особине џ навике досељеницима, јер се старинци осећају код своје куће и сматрају себе за боље од досељеника; Шај процес се и при мањем броју старинаца могао лакше п потпуније изврши кад су досељеници долазили постепено и у мањим групама; даље, процес прилагођивања зависи од броја до-