Цвијићева књига

ЈОВАН ЦВИЈИЋ М

1910. године основао је Географско Друштво, и стално водио рачуна о уређивању /ласника 1Ге0графског Друштва.

Сем овог организовања научног рада, Цвијић је развио огромну енергију радећи лично, сам. Његови многобројни и најважнији радови објављени су на нашем језику поглавито у Гласу Сри. Краљ. Академије Наука и у њеним посебним издањима, а на немачком и француском такође у научним часописима и збиркама. На жалост, Цвијића је смрт рано уграбила и он није могао да доврши два дела којима би био крунисан његов рад у два главна правца. Од његове /Геоморфологије изашла је само прва и друга књига, а трећу је и на самртном одру припремао; од другог његовог главног дела Балканско Полуострво и Јужнословенске Земље. Основе Антропогеографије, изашла је само прва књига.

До грађе за свој рад, и до својих идеја дошао је Цвијић на дугим и напорним путовањима. Она су трајала пуних тридесет и осам година, — почела 1888. а престала 1925. Мрежа његових путева по нашим земљама особито је густа. Првих година, све до 1895., Цвијић је највише путовао по кршу у Кучају и Источној Србији, али и по кршу у Крањској, Истри, Херцеговини и Црној Гори. У време од 1895. па до 1905. године падају Цвијићева највећа путовања: тада се пео на врхове највиших планина у Бугарској, Босни, Херцеговини, Црној Гнри, Македонији и Грчкој; тада је путовао по пољима у западној Босни и Херцеговини; тада по котлинама и језерима у Македонији; тада по областима свих планинских система балканских и т. д. Идуће деценије, од 1906 до 1914. Цвијићева путовања били су ограничена поглавито на Шумадију и Македонију. После Светског Рата ишао је скоро једино у оне крајеве, који су дотада били под Аустро-Угарском.

Университети, географска друштва и академије наука одали су своје пуно признање научном раду Јована Цвијића. Он је био почасни доктор Сорбоне