Четири бојне војводе

16

Отаџбине далеко и далеко размакнуте, од врхова/ гордога Кајмакчалана, на коме се поносно уздиже 6 освећени- храм, подигнут трошком ондашњег Пре- столонаследника сада Краља Александра, Врхов- ног Команданта Српских Армија, за вечити спомен < и покој душа палих јунака на пољу части 1916. год. . Многи и многи знани и незнани јунаци, који i су пали у дуготрајној, мучној и крвавој борби, , било за ослобођење неослобођене браће, било за . ослобођење поробљене Отаџбине, ’ као и они који : су из тих дана још у животу имају великих : заслуга, што је наш народ у тој борби пстрајао, победио своје непријатеље и ујединио Отаџбину. О многима ће, због тих великих заслуга, остати трајан спомен у Историји нашега народа. Али од свих ратника и неимара посебице, који су допринели, да се непријатељ победи и наш троимени народ ослободи и уједини, поред Врховног Команданта Армија, Краља и Престолонаследника, најзаслужнијиАу наша четири велика војника Четири Бојне Војводе: Радомир Путник, Степа Степановић, Живојин Мишић и Петар Бојовић. Они су понос наше војске и нације, веште и храбре војсковође. О својим војницима очински су се бринули; стога су их они неизмерно волели, и свагда извршивали и најтеже заповести и задатке, које су им они издавалп. Ову књижицу посвећујем, теби Омладино, у којој је, у кратко, изнесен живот и рад ових великих синова наше Отаџбине. Проучи Омладино, њихов жпвот п рад, и нека ти њихов живот и рад буде прпмер како се служп Отаџбинп. Они су тп заслужни људи, који ће, по речима песнпковим, у успомени нашега народа: „Довијека живепиг.