Четири бојне војводе

15

Те су јој победе улиле наду и веру, да ће своју Отаџбину, ипак, ускоро потпуно очистити и ослободити од непријатеља. Та их нада и вера, Богу хвала, није изневерила. Спремана за то велико дело, у току 1917 и осам месеца 1918 год.; увећана још једном дивизијом од наше браће из свих угњетених и неослобођених наших земаља, званом Југословенском Дивизијом, наша је јуначка војска, удружена са нашим савезницима Французима, Енглезима и Италијанима, 1. септембра 1918. год. кренула у Отаџбину. То је био мучан, тежак и крвав посао. Непријатељ је био јак и силно се утврдио на високим, каменитим и врло стрмим Мориховским планинама: Добром Пољу, Соколцу, Ветерникуи др., којима јетешко прићи и попети се на њих и без борбе, а камо ли под пакленом ватром непријатељскихтопова, митраљеза, пушака и аероплана. Али јунаштво наших храбрих ратника, и њихова силна љубав према Отаџбини и својима у њој, од којих су пуне три године раздвојени, учинили су, те су све те силне препоне савладане и пробијен непријатељски фронт на Добром Пољу, Соколцу, Ветернику, Коти 1050 и код Битоља. За непуна 2 месеца, непријатељ, потпуно тучен, избачен је из Србије; па се, потом, наша војска кренула за њим преко Дрине у Босну, Херцеговину и Далмацију; а преко Дунава и Саве у Војводину и даље у Славонију, Хрватску и Словенију, те су и те наше земље особођене, и ујединила се сва браћа троименог а једног народа: Срба, Хрвата и Словенаца у једну јаку и велику државу, колика никад до данас није била. Данас су границе наше Велике и Слободне