Четири бојне војводе

5

ведника 11 , Васа Чарапић, Јанко Катић, Браћа Ненадовићи, Браћа Недићи, Анта Богићевић, Јово Курсула, Стеван Синђелић (на Чегру 1809), Петар Добрњац и Миленко Стојковић, Хајдук Вељко Петровић (погинуо у одбрани Неготина 1813), Зека Буљубаша, Ђакон Авакум (који се не хте потурчити, по цену свога живота), Танаско Рајић на топу у битци на Љубићу, Јован Добрача (убио Ћаја Пашу у битци код Чачка 1815 год.), и многи други из тога времена, остаће у трајној успомени нашега народа. У време Маџарске Буне (1848 г.) противу Аустрије, кад су наша браћа преко Саве и Дунава, преварени од Аустрије, стали на њену страну, хтели да стресу Маџарски јарам, многи храбри Срби, из ондашње малене Кнежевине Србије, похиташе браћи у помоћ. Њих је предводио чувени Војвода Стеван Книћанин. Србобран (Сентомаш) и многа друга бојишта у Војводини, и јунаштва наших људи из тих бојева, дуго ће остати у памћењу оба народа. Срби су своју захвалност према Книћанину овековечили у речима: „Хвала теби, Кннћаннне Стево, Који Србље од Маџара браниш". Бомбардовање Београда и добивање од Турака градова: београдског, смедеревског, шабачког, ужичког, кладовског и соколског (1862 —1867), и исељење турске војске из њих, за време владе Кнеза Михајла, веома је важан догађај у животу нашега народа. У Херцеговачком Устанку, 1875 год., који су, противу Турака, подигла наша славна браћа Херцеговци, да би стресли са себе петвековно робовање