Човек и инвентивни живот

Иван Ђаја: Човек и инвентивни живот 127

неизоставно. Али у овоме тренутку, та чињеница има сва главна обележја биолошких чињеница прихваћених у датом тренутку стања наших сазнања. Ако се у том случају често примењује неко друго мерило, разлог је што смо под утицајем философских тежњи једне просте универзалне механичке каузалности. Исто тако да ли се не настојава сувише на вредности чињеница, избегава се да се изрази оно што би оне морале бити да би им се признало својство инвентивне техничке сврховитости, пошто се сматра, ма какве оне биле, да је биолошка инвентивна сврховитост “научно неприхватљива". Што је не спречава да буде чињеница: човек има идеје, он их остварује, он проналази. Сем ако се не сматра научно прихватљивим да оно што се збива у извесном органу не потиче од живота.

Пошто напори предузимани пре више од једнога века нису успели да оправдају ове философске тежње у области еволуције живога света, пошто су стечена биолошка сазнања знатно повећала тешкоће да се схвати порекло биолошких феномена као искључиво механичко, ми смо веома обавезни да се вратимо чињеницама пошто смо изишли ојачани из овога дугог истраживања, и да пустимо да нас оне воде, чак ако би требало да нас доведу и до закључака, који се у извесним видовима не би показали рационалним и не би нас приближили непосредном схватању биолошког феномена. Савремена физика није друкчије поступала. Проучавање чињеница њу је рационално довело до замене наших уобичајених појмова о времену и о простору појмовима који не могу бити непосредно схваћени; исто тако, она је била доведена дотле да дематеријализује материју и да прихвати честице силе, ствари исто тако непосредно мало схватљиве као што је и инвентивна биолошка моћ, али које се намећу као рационално тумачење посматраних чињеница. Физичари нису поштедели чак ни сам принцип каузалитета. Али се чини да је биологији стало до тога да у већој мери буде једноставно механистичка него што је то физика.

Али, рећи ће се, оно што се дешава у мозгу нешто је особено «накалемљено“ на биолошки феномен. Приметићемо да стварно у оквиру живог бића не може бити две врсте битно различитих и самосталних феномена: једна физиолошка механика и једна психичка механика.