Човек и инвентивни живот

128 · __ Божидар П. М. Ћурчић

Немогућно је да оно што се дешава у извесним неуронима мождане коре нема свога основа у свакој другој живој ћелији; то би значило порицати један општи биолошки закон који захтева да свака органска специјализација почива на општим својствима живе материје. Тако је и са функцијама лучења, осећаја, грчења, хемијске синтезе... Исто тако мора бити и са функцијама названим психичким. Ове су се могле развити у специјализованим органима користећи само фундаменталне одреднице ћелијског живота.

Орган мисли има сва својства и све потребе било којег органа: он дише, он се храни, он има своју хемијску динамику. И још више, његова посебна фунција је условљена општим физиолошким функционисањем, не само мозга, него исто тако и целог организма, тако да се с разлогом могло рећи да човек мисли целим својим телом.

Одавно се упорно настојало на односима психичког и физиолошког и при томе су чињене грубе злоупотребе. Заснивајући психичко на физиолошком, мислило се да се тиме физиолошком дало место првенства у животу, самостално постојање чије је психичко било само факултативни дериват. Међутим, као што смо то видели, дошло је време да се призна да смо ми са напрецима биологије поново нашли у основи биолошких и биохемијских механизама обележје психичких феномена.

Друкчије то није.ни могло бити, ако нећемо да прихватимо могућност истовременог постојања у крилу живота диспаратних феномена, двојство које је стварно недељиво.

Укратко, у биологији се данас дешава оно што се наших дана догодило у физици: испитујући материју у њој је откривена енергија; разлажући енергију нашле су се честице, тако да се дошло до схватања о јединству физичког света.

Исто је то и у биологији: у основи психичког налази се физиолошко и обратно, физиолошко је у основи психичке природе.

Увиђајући ово јединство живота, нећемо у мањој мери наставити да разликујемо два облика његовог испољавања, као што ни појмови материје и енергије неће ишчезнути из физике, али не више да би се супротстављали један другоме, уместо да се узајамно схвате.