Човек и инвентивни живот

Иван Ђаја: Човек и инвентивни живот 129

Да ли се чинилац биолошке инвенције, којем смо се ми обраћали да бисмо схватили постојање живога света, намеће на свим ступњевима еволуције7 Волели бисмо да видимо тај чинилац биолошке инвенције како се сам појављује током еволуције, као један од њених производа пре него што је постао начело које даје правац еволуцији.

Доиста, најпростији организми које познајемо не намећу нужност једног начела техничке инвенције онако императивно као што то чине организми на нешто вишем ступњу развића. Постоје нижи организми чија спољашња морфологија не открива никакву организацију, који су "аморфни“ или толико једноставних одређених облика, да се ови могу прописати самим физичко-хемијским чиниоцима: безоблична пихтијаста маса миксомицета, променљиви и неодређени облик амеба, зрнасти и штапичасти микроби су облици тако једноставни колико је год то могућно, једноставнији од извесних сређених облика неживе материје. Али исто тако има и организама које ми стављамо на дно еволуционе лествице а који имају високо издиференцирану спољашњу морфологију (инфузорије, парамецијуми...). То су без сумње организми који су се веома развили иако су остали једноћелијски. У сваком случају остаје да, са гледишта диференцијације спољашњег облика живих бића, налазимо у крилу живота прелаз од аморфног стања неживе природе у стање високо издиференцираних облика, својствених само животу.

Ако би се иста ствар могла рећи о унутрашњој, микроскопској, физичко-хемијској структури живе материје, а нарочито о њеној хемијској динамици, то јест о ономе што је у основи животних феномена, онда бисмо ту имали драгоцену чињеницу о еволуцији, сведоке који означавају њен пут. Међутим, као што смо то већ казали, на тој страни не налазимо сведочанства, која се могу упоредити са онима, прикупљеним у корист морфолошке еволуције. На првом месту, биохемијска еволуција, ако је полазила од хемијских елемената, скоро је завршена код организама који. не показују никакву спољашњу морфолошку диференцијацију, то јест који још нису почели да еволуирају са морфолошког гледишта. Без сумње, развијајући се морфолошки, организми су претрпели биохемијске промене. Али та еволуција има, као што смо