Човек и инвентивни живот

Иван Ђаја: Човек и инвентивни живот 1

БЕЛЕШКА О АУТОРУ

Академик Иван Ђаја је један од наших највећих физиолога, чија је непроцењива заслуга у утемељивању научне физиологије у Србији, засноване на експерименталном раду. Овај изузетно даровит научник, филозоф и књижевник, још почетком ХХ века је ударио темеље експерименталне физиологије и физиолошке хемије (касније биохемије) не само у Србији, већ и у југоисточној Европи. Године 1910, Иван Ђаја је на ондашњем Филозофском факултету основао прву Катедру за физиологију у оквиру Физиолошког завода. То је била прва катедра за физиологију, не само у Србији, већ и прва те врсте међу Јужним Словенима. Академик Иван Ђаја, својим радом у настави, а нарочито резултатима које је постигао у области терморегулације и биоенергетике, допринео је угледу Србије у свету тако да се Физиолошки завод почео цитирати као "Београдска физиолошка школа". Колико су Ђајини научни радови били допринос светској науци сведочи и његов пријем у Француску академију наукаиу Француску Националну академију медицине (на упражњено место након смрти Александра Флеминга, проналазача пеницилина). Наиме, убрзо по оснивању катедре, Ђаја је почео да се интензивно бави научним истраживањима. Његова девиза је била: "Миша фев зше езрегитепшт“ (Ниједан дан без експеримента); већ 1912. године, он објављује и прве резултате својих истраживања у монографском раду под насловом: "Ферменти и физиологија“. Написао је и уџбеник: "Основи физиологије" (1923), први те врсте у нас, који је посветио "првом нараштају · уједињене југословенске универзитетске омладине". У предговору овог уџбеника, Иван Ђаја, у духу класичних филозофа истиче да је: “градиво распоредио и развио на основу једне опште биолошке идеје водиље: да је промет материје и енергије основна појава живота, којој су подређене све физиолошке функције. На тај начин, једна општа идеја обухвата целу књигу =. Он даље каже: “...нека ми буде допуштено упоредити то схватање промета ј

енергије, као основне појаве живота, следећом Слик