Човек и инвентивни живот

20 Божидар П. М. Ћурчић

Пре него што бисмо могли приступити проблему порекла таквих механизама, који се преносе наслеђем, очигледно је да их нужно и неопходно морамо потпуно упознати у целокупном еволутивном низу организама. А ми смо још далеко од тога. Исто тако, физиолози су веома заокупљени идејом, и то по овом питању као и по сваком другом, да сазнају “садашње стање“, а да не могу ни помишљати да приступе проблему физиолошке генезе. Шта више, није им допуштено да при својим истраживањима могу и помислити на приступање проблему

физиолошке генезе. Још више није им допуштено да у својим истражи-

вањима на њих утичу разматрања генетскога реда, нити да помишљају како објашњења која они дају о садашњим феноменима допуштају да се схвати њихово порекло. Они би свакако били на погрешном путу, и њихова независност као истраживача трпела би због тога, ако се чињенице које откривају и хипотезе које постављају држе под таквом контролом. Треба пустити да нас у изграђивању наших механицистичких схватања живота воде чињенице, не тражећи да схватимо порекло те механике.

Та механика је, ми то знамо већ сад, технички тако сложена, да заузима посебно место у општој механици. Зар нисмо успели да схватимо законе небеске механике пре но што смо сазнали како се покреће наш прст, и да преображавамо материју пре но што смо сазнали како се она разлаже у бубрегу2

Али, с друге стране, то што проблем порекла механике живота није из области физиолошког експериментисања, није разлог да физиолог мора и чак да може одустати од размишљања о томе. Утолико више што га плодоносне анализе механизама које проучава на то сасвим природно наводе. Излазећи из своје области, он може покушавати да изрази у суштини битно хипотетичне идеје о самој природи овог проблема, о великим токовима ове генезе, на шта га наводи оно што зна о живој машини, чијем проучавању је посветио своју делатност.

Иако се ја, као што се види, браним од тога да странице које долазе сместим под знамење лабораторије, ја се мишљу враћам њој сваки пут кад ми се учини да ме је нит мојих мисли довела до губљења везе са стварношћу. И, не знам зашто, јер би исто тако и друга сећања