Човек и инвентивни живот
о Сл 45
Божидар П. М. Ћурчић
За потпуније разумевање философских схватања Ивана Ђаје из ове монографије, важно је без сумње и познавање низа његових других дела из историје и философије природних наука, који су објављивани током деценија и побуђивали интересовање не само философа и научника, него и других читалаца. У најважније списе, који нас посебно интересују, спадају: Биолошки листићи (Загреб, 1918); Трагом живота и науке (Београд, 1931); Од живота до цивилизације (Београд, 1933); Пастер (Београд, 1937); Низ воду (Београд, 1938); Људи на води (Нови Сад, 1951); и Поглед у живот (Сарајево, 1955). Неки списи остали су необјављени, а мислим и да би објављивање Ђајине преписке било од нарочитог значаја ако желимо да философска схватања овог плодног ствараоца вреднујемо у целини.
У наведеним радовима, Ђаја је изложио своја основна философска схватања, елементе једне специфичне онтологије, гносеологије, антропологије и аксиологије. У тим списима налазимо и његове методолошке ставове, који имају и одређен хеуристички значај. Многи од тих ставова су занимљиви, подстицајни и упутни и за данашње читаоце.
Философске оцене Ђајиних погледа биле су врло различите. Душан Недељковић (1934) их је оцењивао као схватања која су, с једне стране, у духу апсолутног каузалитета, механицизма и детерминизма, а с друге стране, као финалистичка, спиритуалистичка и мистичка. Исти философ (1951) назива Ђају “филосозофирајућим физиологом“, уврстивши га у оне који "јуришају против разума и певају славопојке осећању, интуицији, вери — мрачњаштву...". Ове оцене наведене су ради демонстрације тадашње климе, обележене изразитом доминацијом идеологије, где потпуне и прецизне философске оцене Ђајиних погледа нису биле ни могуће, чак и да је његов опус био познат у целини.
Ђајин главни философски спис Човек и инвентивни живот (1955) представља синтезу свих његових философских погледа. Иако о његовим ставовима не можемо да говоримо као о посебној философској и сасвим конзистентној концепцији, они ипак садрже значајне и инспиративне идеје, које су израз самосталних трагања на