Човек и инвентивни живот

Иван Ђаја: Човек и инвентивни живот 255

основу индикативне истраживачке праксе. У том делу, Ђаја је настојао да представи биолошке основе људског духа ("биолошку чињеницу људског духа“), физичко-хемијске основе и механизме живота - као феномен природне еволуције. У покушају разјашњавања суштине живота, Ђаја приказује појмовну основу – епистемологију биологије. Посебну пажњу посветио је разматрању појма лепог, феномену лепог "у служби корисног у биологији“, тумачењу механизама и чинилаца координације између живих организама, као и односа организама и животне средине. Овај философ указује и на специфичности у разликама између физичких појава и појава живог света, пише о природи инвентивности. Следе, даље, разматрања о интелигенцији и искуству, о паралелама човек-мајмун, о биолошкој инвенцији као основи људске интелигенције. Интелигенција је, сматра Ђаја, у служби инстинката, те представља круну органске еволуције. Ђаја разматра проблеме еволуције као и питање одсуства хармоније у живом свету у целини, пише о смрти као услову даљег живота, о живом организму као једином изразу истинског склада у природи, као и о законима природе и хаосу. Веома је занимљива његова теза да је наш дух "проналазач онога што се налази у основи биолошких појава“, затим теза о људској, техничкој сврховитости и њеном биолошком значају, и можда понајвише теза о утицају људског духа на материјални свет. Он је дао и значајне упоредне анализе биолошког финалитета и људског, техничког «финалитета". |

Еволуција живог света и еволуција технике нису, према Ђаји, вођене интересима живих бића. У вези са тим, Ђаја пише: "Биолошке катастрофе, нестанак високодиференцираних и специјализованих врста, последица су техничких, биолошких успеха при усавршавању. Технички људски напреци све су више узрок поремећаја, нереда, несрећа међу људима. Инвентивни биолошки геније слави своју победу над фосилним остацима организама које је створио и разорио. Он је толико занет изумевањем да нарочито ужива у проналажењу уништавања онога што је створио, на запрепашћење и ужас немоћног

човечанства“.