Човек и инвентивни живот

Сл су

Божидар П. М. Ћурчић

Данас, када је готово цео опус Ивана Ђаје пред нама, у прилици смо да започнемо систематска интердисциплинарна, а дакако и философска истраживања. Сходно томе, већ и површна анализа Ђајиних дела и рукописа указује на непотпуност ранијих философских оцена смисла и значења општих погледа Ивана Ђаје. Пре свега, реч је о тумачењу појмова механицизам и телеологија, који су најчешће били коришћени при оценама философских погледа Ивана Ђаје. Ти појмови изискују данас знатно прецизније разјашњавање, а ни у време када је Ђаја радио, није их требало користити ео трзо као неку врсту поларитета. Најмање се то смело чинити са делима која су претендовала на дијалектички приступ, уколико саму дијалектику разматрамо у изворном хераклитовском или хегеловском смислу. Ако још имамо у виду и чињеницу да је Ђаја гледао на систем научних знања као на аутономан систем, који има јасне и релативно строге критеријуме, да је јасно разграничавао домене научног знања и религије, онда је евидентно телеологија академика Ивана Ђаје има специфичан карактер.

Проф. др Радомир Ч. Ђорђевић