Чудан свет : роман

М] Б. МИЉКОВИЋ

кавства, метеж који се око тога ствара, клопке које му сви около њега намештају. У целом делу нема нигде описа радног живота сеоског, него само свуда опис многих разних авантура.

Чудновато је како је ово једно од јачих дела обилатога Игњатовића остало слабо запажено и мало познато. У њему је Игњатовић употребио своје најбоље списатељске особине, а није пустио маха оним особинама које су често квариле готово свако његово дело, и нека сасвим упропастиле. Цео Чудан свет изведен је бележењем и описима: договора и разговора сељака, адвокатских канцеларија, циганских черга, мобе са лудом пијанком, регрутације, егзекуције, путовања наивног Гроздића цару у Беч, и пуно сличних доживљаја. Све је у непрестаном комешању, и сва разна доживљавања ређају се брзином као да је за филм писано. Игњатовић се није упуштао да даје своја мишљења, да разлаже и да моралише: поставио је своје јунаке и пустио их да живе — да говоре и делају. Он их само прати, гледа шта почине и слуша шта говоре као да је међ њима. У таквом начину извођења он је био најбољи.

Јаков Игњатовић имао је једну од најбитнијих особина романописца: да види свога јунака, да иде за њим свуда, да види развој његова живота, и да чује његов говор. Стварност за њега као описи. вача живота је у скупу и кретању конкретних појединости, али које за њега немају значење даље и више од онога што видљиво покажу. Он има ове особине: изванредно јаку способност за визуелне слике, изразито визуелно памћење, затим још осебање кретања живота, и то и појединаца и ску пина. Он нема, готово потпуно, интерес за душевни живот, нема осећање унутрашњег живота личности, па зато ни уопште жеље ни смисла за психолошко продубљивање човека. Из таквих његових позитивних и негативних списатељских 0с0бина истичу сва његова дела, и према њима може да се мери вредност тих дела. Где год је ишао за