Чудан свет : роман

ПРЕДГОВОР МЕ

својим позитивним особинама, дело му је — неко готово цело, неко доста, неко мање — јасна и жива слика живота. Где је, пак, хтео да прави психологију, да размишља, да се удубљује или да моралише, дело је излазило слабо и неубедљиво. Он је тако увек јак када слика спољашњи живот, кретање јунака по животу, када води неку радњу, и увек је површан или наиван када хоће да објасни анализом или размишљањем. По својим особинама он није могао да се пренесе и унесе у унутрашњи живот својих личности; а без таквог учешћа у туђем животу нема симпатије, и без ње не може да се право разуме људска душа. И када Игњатовић преузима да он тумачи душу људи, тада пише неубедљиве, очито неистините стране. Иза његовог романа у сећању остају врло живи доживљаји и живописно комешање живота, али не и израђене изразите личности и дубље схваћен живот.

Пошто није имао те моћи да живи туђим животом, а имао јаке визуелне слике живота, његова стваралачка уобразиља кружила је по површини,

покретала је живописне радње, а није залазила ни-

где дубље. С тога он није имао целокупан план романа, нити дубоку и свестрану визију живота. Њему је главно да доведе јунаке који ће да изводе његову приповест. Затим их пусти да делају, чисто визуелно пратећи њихово кретање. Куда год доведе неког од њих, он наједном једним врло обухватајним и заинтересованим погледом похвата све личности и њихове положаје, многе спољње појединости. Сви су они били из средина које је

Игњатовић добро знао, и кроз које је пролазио

са пуним интересом. Свуда наилази нове типове, умеће их, прати и њих ако имају чега занимљивог за њега, и тако развија и преплиће радњу одлазећи у ширину. Једном приликом, у предговору другој књизи својих Скупљених списа, дао је својим читаоцима ову изјаву, као извињење: „Што се прекидања неких његових дела тиче; често сам