Чудан свет : роман

ЧУДАН СВЕТ 151

Када се Кресовић у таквом стању видео, страшно се погордио. — Не тражи ништа мање, него да буде кнез.

_ Своје старе другове је сасвим пренебрегао, т. ј. оне старе другове с којима је он добро и зло делио, с којима је он не једног коња и овцу без новаца стекао. Кресовић није се хтео мешати више са голим синовима, који по шумама и ритинама живота траже.

Ти његови негдашњи другови, како су чули за смрт Дерентовљеву и да је Кресовић узео Пелу, почеше ноћу крадом к њему као свом другу долазити; али Петар једаред, дваред прими их, па после им да на знање да к њему не долазе.

То је његове другове јако увредило. Кресовић се чинио невешт, и заборавио је на она дела што је с њима у компанији починио.

Кад се Кресовић од свог старог друштва откинуо, биле су му све боље куће отворене. Није ни чудо, такав газда као што је сад Кресовић може довољно пријатеља наћи.

Да би се све заборавило што је Кресовић негда починио, и да би се у лепој форми показао, почео је лопове гонити. Како њему која овца нестане, хајде одма у потеру, и увек у траг уђе, па онда тог делију каштига не мимоиђе. Тако једаред ухвати у крађи Милоша Силбашанина, и да га затворити.

Кресовића другови како су се уверили да се он од њих поноси, постадоше му највећи душмани, и увек смерају да му штету нанесу.

Сад је свет држао да је Кресовић најсретнији човек у селу. Ко има најбоље коње — Кресовић! Ко има најлепшу марву — Кресовић! Ко има највише оваца — Кресовић! Ко се најлепше носи — Пела!

Кресовић је мислио да ће Силбашанин недељу две дана бити затворен, па онда и пуштен, више је хтео да га заплаши. Преварио се у рачуну. Кресовић се додуше одмах покајао, али