Чудан свет : роман

152 ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ

било је доцне. Ишао је да мити судије, али није му испало за руком.

Кад је Силбашанин под истрагу дошао, видећи се у беди и да се не може од веће казне ослободити, падне му мисао на освету. Украо је од Кресовића два коња и тридесет оваца — најмање две године решт. Силбашанин изда Кресовића, и исприповеда све крађе које су у друштву са Кресовићем почињене. Било је ту и једно убиство. Увуку и Кресовића, увучени су и други. Пред судом најпре су одрицали, али кад су и сведоџбе биле, ту нису имали куда. Било их је који су само у крађи, било их је, опет, који су само у убиству учествовали, и право лоповски се бранили. Један каже: „Ако сам крао, нисам убијао;“ други вели: „Ако сам убијао, нисам крао!“ Но што је најлепше, буде увучена и сама Пела. Она је још као удовица била јатак.

Пела, кад су је затворили, није имала 10·дико времена да своје ствари спреми, па кад је дошло до преметања, зачудише се шта су нашли. Наишли су на више фели отрова. Доктори су све то испитали и нашли су да је отров. Сад паде на Пелу сумња да је Саву Дерентовљева отровала. Ископаше Саву, и доиста нашли су да је отрован. Увукоше и баба-Ружу Клипару, која је тај отров правила, и суд их све на двадесет година робије осуди.

Старији син Дерентовљев, Милош, кад се од оца иселио, имао је нешто; после нешто мало и Пела му је дала, а био је вредан, па му је и срећа послужила. Толико већ има, да може живети; али пријатељи научише га и брата му да поквари тестаменат, јер у тестаменту стајало је да Сава Пели половину оставља што му је верна била, а овамо га отровала. М доиста, добили су на суду све имање очево.

ХМ

Е Колико је Пецкошић на процес потрошио, да је то Ђоки Гроздићу дао; могао би га помоћи. Коштало је преко шест стотина форинти. Да је

"~

: д

пре

Дивна сав а“