Чудан свет : роман

ЧУДАН СВЕТ 158

Ђока ову суму добио или примити хтео, исплатио би своје дугове, и на својој земљи покрај рада могао је живети. Но од кога једаред ђаво ушур узме, ту нема спасенија.

Против Ђоке лежала је још нека сентенција код суда, дуг преко 400 форинти. Лисовић узме кућу у егзекуцију. Сад се већ Ђока упрепасти. Трчи у варош, испитује код суда је ли дошла његова молбеница из Беча. Молбеници ни трага. Иде код господина Раваила, тужи му се, овај му светује да да нову молбеницу на цара писати, јер можда је и ту, па неће да му издаду. Ђока на то пристане, а Раваило напише. Но сад неће Ђока ићи у Беч, већ ће на пошти послати. Сам однесе на пошту, и добије рецепис.

Сад се Ђока мало смирио, јер надати се, то је била код њега најлакша ствар.

Дође време лицитацији. Лисовић прода Ђоки кућу. Ђока остане сасвим чист. Трчи опет у варош да види је ли дошла молбеница, и доиста дошла је, али не она прва, већ друга.

На молбеници је било написано као одговор: да цар пре тога није никакве молбенице Ђоке Гроздића добио, но само ову другу, и упућује се Ђока Гроздић на „редовни парнични пут.“

Редован парнични пут — то ће рећи: Ђоко изгубио си процес, немој ништа даље тражити!

Ово је био страшан ударац за Ђоку. Страховито псује; да сме, псовао би и самога цара, а овако само псује судове и све фишкале на свету. Каже да нема већ правде на земљи.

Дође кући, дође у село, али не својој кући, јер је та већ продата, но оде у кућу где је саду кирији.

Ђока продаје ситне ствари, што су му остале, да захрани себе и своје.

И то потроши, сад нема ништа; бори се с глађу.

Спусти се магла на Ђокину памет. Полуди.