Чудан свет : роман

ЧУДАН СВЕТ 31

марио; али кад му то каже „прокатор", то је већ за увреду узео. ~

Собе су му лепо уређене, до њих канцеларија, ту му један писар пише. У соби до канцеларије Берберић чита неки процес. Писар му пријави неке партаје.

— Изволите, ту су неки клијенти.

— Јесу л господари ил' сељаци»

— Сељаци.

— Сад ћу одма.

Сељаци су већ у канцеларији, кад ступи унутра Берберић. То су Гроздић и Кресовић.

=— Откуд ти, Петре, овдер

— Ето, благородни господине, довео сам овог човека, има процес, ако ћете милостив бити да га се примите, ствар је сигурна.

Берберић мери Гроздића.

— Откуда је»

— Откуда и ја, а мене већ познајете; он је газда, има своју кућу и земљу, а сад тражи јошт два вртаља. и кућу; тетка му је лане умрла, па туђ човек у добро се увукао.

Гроздић баш отвори уста да прослови, али фишкал ухитри, па их зовну у другу собу. Фишкал седне на диван, а сељаци стоје.

— Канда ми је познат» Није ли то Гроздићг

— Јест, благородни господине, ја сам Ђока Гроздић, ком сте једаред ешкуцију на врат донели, па сад молим вас, тако исто и њему, Стеви Пецкошићу, ешкуцију да донесете, па не браним, ма му очи извадили, кад неће лепо.

— А ти се говори, шта ћеш, и то језгровито, ал накратко, јер је време скупо, време је мени новац.

— Сад ћу вам одма све казати, само сад, Петре, ти ћути, да ја најпре говорим. Дакле, то је овако било. Мој покојни дед Миша Гроздић имао је двоје деце, то јест мог оца и тетка Мару, која је мог оца рођена сестра била. Мој дед био је човек ваљан, био је и кнезом, да му Бог да лаку