Чудан свет : роман

32 ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ

земљицу! То зна сво село. Умро је у колери, и дан данашњи свет још приповеда да такве даће није било. После тога моја тетка удала се и пошла је за Јову Рашића, но тај се у каци удавио, а био је добар човек, па по други пут се уда за Гавру Волара. Е сад ћу вам преповедати за Гавру Волара, како је узео моју тетку. Било је баш једне године после Божића...

— Да ти право кажем, брајко, дуго ми говориш; само што краће, и одговарај ми што те питам. Дакле, твоја тетка удала се по други пут за Гавру Волара, па је ли имала с њим децер

= Није.

— А је л имала с првим>

— Није.

— Па у чијим је то сад рукама»

— У Стеве Пецкошића, био је слуга код њега.

— А је л' то добро било ВоларовоР

— Јесте, ал је он најпре тетки Мари све оставио.

— А коме је тетка Мара оставила2 Има ли какав тестаменат>

— Кажу да има, ал' то је све сама варанција, јер је она потписала крст, а и не зна на што, и то је све натарошево масло, и сад му Пецкошић послао једног јунца.

— Има ли тај Пецкошић то добро у грундбуху на своје име преписано2

— Пецкошић каже да је то већ у плундрук уписано, и показује неко писмо, ал то је све фалишно.

— Сад већ знам на чему је ствар, и само те питам: јеси л' вољан баш процес да водиш»

— Хоћу, ма ме шта коштало! Напослетку волем и то, да пре фишкали поједу, него Стева Пецкошић,

— Е добро, сад већ све знам, и није нужно да ми даље говориш.

— Ат молим вас, господине, нисам се ни

вртаљ изговорио.