Чудан свет : роман

ЧУДАН СВЕТ 38

— Е, мој драги, ја сам ти већ једаред рекао да је мени време новац; време кад губим, губим новац; но баш ако ти је воља, можеш и даље говорити, а ја ћу те, докле хоћеш, преслушати, само за први сат мораш платити два форинта, а после за сваки идући само по једну форинту. Сад говори даље, јошт није потпун сат откад сте овде.

Сад Берберић извуче из џепа сат, отвори га и метне на сто.

— Сад је три фртаља на девет.

Гроздић мало закашља се, па почне даље.

— Моја покојна тетка Мара није знала писати, па није ни знала на шта се потписала; цело село зна да је увек казала: Ђока је моја крв, нећу на њега заборавити.

— Па како је тај Пецкошић до тога дошао

— Он је био код мог тетка пастирче, па га после оженио, и то се већ као знало да ће му нешто оставити, ал' не целу сермију; он сам види да нема право, па ми је нудио две стотине форинти, само да се манем, а да има право, он ме не би нудио; па ма кога у селу запитали, сваки ће вам рећи да он нема право. Да видите само какву лепу марву има, а то је ове сад од оне две јунице што је тетка Мара из наше куће изнела, па се досад наплодили. Само вас то молим, ако се примите, немојте се никад са нашим натарошем о томе разговарати, јербо како се с њим разговарате, тај ће вас одма обрлатити, а то знам да неће бити, јер ви сте оштар господин, па се никог не бојите, па зато и јесу вас мени препоручили, а зато вама од мене и неће бити криво, а и мени нек не буде постидно. 5

Фишкал гледа на сат.

— Сад је баш девет ударило. Доста, више не дам говорити; плати најпре два форинта сребра.

— Ал' само јошт две речи.

— Ниједну, док не платини

Сад Гроздићу није на ино, но маша се за

ЧУДАН СВЕТ 8