Шећерна болест (diabetes mellitus) и њено модерно лечење
6
при диригирању шећера у организму две трбушне жљезде и то: гуштерача (Панкреас) и надбубрежак (супраренална жљезда). Обе производе материју, која се код свих тако званих жљевда са унутарњом секрецијом назива хормо но м“). ;
Сваки сувишни шећер, који кров жилу вратарицу (уепа рогфае) доспева из црева у јетру, таложи се у ћелијама јетре у. виду т. 8. гликогена. Јетра пак по потреби прави помоћу једнога фермента, (растварајуће материје) из гликогена, опет шећер (декстрову) и шаље га кров своју вену (уепа ћераџса) у крв. Овде игра хормон панкреаса велику улогу, јер не допушта да се троши више гликогена, него ли је потребно. Осим ове функције имаде панкреас још и једну другу и то, да лучи једну врету сока за пробаву у цревима, којим се сварује маст, беланчевина и штирак. Интересантно је, да ове разнолике функције тога релативно малога органа скоро да и не стоје у вези једна са другом. Око сићушних жљезда за лучење сока у црево налазе се мале гомилице епителиалних ћелија сасвим друге природе, њихов сок не иде са оним другим заједно кроз панкреасов канал у црево, него се помоћу небројено многих наоколо испреплетаних жилица ресорбира директно у крв. То су тако зване Лангерханс - ове ћелије, које су попут сићушних острва смештене у панкреас. Из ових ћелија резултира велика снага панкреаса,да као нека кочница утиче на јетру, те зауставља, расипање гликогена. Од ових малих острва (острво се зове латински ваша) потиче име Инзулин, о коме Ћемо касније говорити као о великом леку за шећерну болест.
Други орган, надбубрежак, са. својим хормоном т. 3. адреналином ради противно; непрестано настоји и захтева, да се у јетри наталожени гликоген опет претвори у шећер и да иде кров крв у ћелије, да би им дао потребну енергију.
Крај свега тога, што ова два органа делују један другом противно они ипак одржавају хармонију тако, да је у крви проценат шећера нормално увек исти и то нешто преко једне десетине грама (0,10—0,12 : 100,0), т. ј. 100 милигрампроцената, или 11,2 грама шећера у једној литри крви и то код човека, који још није јео («на ште срца»). За време сваривања хране скаче
"код свакога човека шећер у крви а после краћег времена (једно два сата) опет опадне.
Када се ова хармонија поремети, настаје повишење шећера у крви(хипергликеми ја) и конзекутивно лучење истота у мокраћу (гликозур ија). Карактеристична је за прави диабетес хипергликемија, мада има случајева, да наступи гликозурија, бев хипергликемије. То је случај код т. зв. ренал-
# Хормони су продукти жљевда, које оне луче директно у крв а не кроз канал. Разни органи продуцирају хормоне, који су врло важни за одржавање нормалних функција у телу а и за само питање живота.