Шећерна болест (diabetes mellitus) и њено модерно лечење

3 7

ног (бубрежног) диабетеса, код кога је филтар у бубрезима постао мало попустљивији.

Код правога диабетеса је обично функција панкреаса поремећена. Јетра шаље сувише шећера у крв, панкреас нема снате, да то предупреди и организам лучи шећер у мокраћу те губећи узалудно велики део енергије, слаби, мршави и не_ може више да врши онај рад, који је пре вршио. (Покварена пећ или н. пр. локомотива пропушта каткада несагорени угаљ; слично је и у организму са несагореним шећером).

Пошто је тако поремећен цео апарат сагоревања, настаје неправилно искориштавање хране, особито беланчевине и масти, које проузрокује стварање разних абнормалних продуката у организму т. 3. ацетонских тела: ацетон, ацетосирћетна киселина, оксибутерна киселина и т.д. Усљед тих појава настаје веома опасна навала киселине у крв. Та се појава назива кетонурија.

Као што смо горе споменули, играју и надбубрешци са својим хормоном адреналином као и неки делови централног нервног система врло важну улогу при сагоревању шећера. Гликовурија усљед абнормалног уплива ових органа, нема каткада веве са правим диабетесом, код којега је на првом месту узрок обољење панкреаса. Професор Ноорден каже: «Нервозна гликозурија постоји, нервовног диабетеса нема». Ова пролазна гликозурија може настати и код слабо храњених особа, кад после дужег времена одједанпут узму бољу храну (опажања ва време рата); код болести у мозгу, код трудних жена, и д.

Како видимо, човјечји организам је машина, веома компликована, каква се ни у једној индустрији ни замислити не може.

- Сваки,па и најмањи орган при своме раду зависи од других органа, у колико се то могло експериментима доказати. Али је извесно, да ће права суштина целе те машинерије (живота) остати вечита тајна.