Школски гласник

Бр. 1.

»Оеи1:5сће бсћиЈе«) траже, да за сву децу б}'де обвезио поаажење забавишта. Тиме би се изједначиле разлике у домаћем васпитању. Поменути писац заступа мишљење, да је шесторазредни систем подеснији од осморазредног. Деца, која би за шест година свршила шест разреда, походила би иосле тога још два разреда више народне школе, у којима би било предмета обвезних, и по свом избору, а наставу би водили стручнн учитељи. Касније образовање, поглавито стручно, нреузела би стручна школа, коју би сваки по својој во:би нзабрао. 11еки школскц кругови у Немачко) го воре о оснивању з а в р ш н и х р а з р е д а, којн би заменули досашње пофторне школе, које н у тамошњим школским круговима исто тако имају својнх противника, као и наше пофторне школе у нас. Но ти плановн су тек почетцн почетка, У погледу п о в т о р н и х ш к о л а тражп се,. да оне буду редовне обвезне школе за сеоску децу, која су изинтла из народне школе,јер недељне повторне школе, предавања путујућих учитеља и сличне установе, не могу се узети као нека добра допуна педостатку иаставном V повторнпм школама. Сеоска повгорна школа треба да је. засебан васпитни завод, који истина продужује рад народне школе, алн има своју посебну сврху. Сеоска повторна школа треба да је подељена у три одељења (од 14 —17. године), и ако има значај земљораднички, да је уведена у оквир економских завода, тако да би из ње могао ученик продужпти науку на неком зимњем течају економске школе или на другом којем слично.ч стручном заводу. Ако така сеоека повторна школа нма значај занатски, то не би требало, да је веран отисак варошких занатлијских школа, него да одговара посебнпм потребама сеоског занатлије. У погледу .повторних ткола за женске, тражи се да уз обвезно похађање школе, буде настава у њима тако удешена, да спреми женску децу за добре домаћице и добре матере. У корпсттога, да уз сваку таку школу постоји кухиња

и забавиште; а уз стручне таке школе да постојн радионица. Како су на западу јако развијени занати и индустрпја, то се у јачим размерама ради и на шго бољем уређењу школа, које су потребне тим струкама. Но пако су таке стручне школе имале угледан број ђака у иоједипим годинама, то у опште, ипак знатан део омладине занатлијске и индустријске остаје без наставе и школског васпитања. У тој врсти наставе тражи се, да се ученик уведе у знање по неком сређеном плану, а пошто то не може свакп занатлија у својој радионици да даде своме ученику, то да се оснују таке радионпце као школе, где ће учепик моћи допуннти оио знање, које је стекао у радионици оног занатлије, код којег је учио занат. Оваке радионице постоје на западу и до сад уз стручне школе, али за допуну шегртског знања послужиле би ове, које би биле самостални заводи. Обзиром на све ге захгеве, тражи се, да се и за учитеље створе заводи, где би се могли спремити да уз свој редован посао у народној школи, могу држати наставу и у таким продужним школама. У 11руској је већ 1904 г. било од 11.517 учител.а, који су радили на стручним школама, већина учитеља са народних школа. II женске више школе према садашњем своме уређењу не одговарају суврехшним потребама. Оне нити су народне школе, нити су више школе. Више женске школе треба да своје ученпце спреме за свеучилиште. Мишљење, да девојкама које неће дал,е учити или се неће за неку струку спремати, може поднети и образовање са извесном границом, није исправно (М. ЈТишњевска). Напротив, тражи се, да се и девојкама даде прилика да могу развити своје способностн до иуног образовања за научни позив. Према вишим школама за дечаке, да се оснују и виши заводи за девојке. Као што се они деле на реалке, реалне гимназије и гимназије, тако да се и ове деле на више лицеје без латинског, са латинским и са грчким и латинским језиком, а у свези са лицејском наставном основом. Лицеји ти замишљају