Школски гласник

Бр. 2.

ШКОЛСКП ГЛАСНИК

Стр. 27.

има врло много дсце, која су бдеда и малокрвна а за ту се децу већ не може рећи, да су потпуно здрава. Та су деца као оно нежно собње цвеће, којем најмањи спољашњи ветрић мс же да нахуди. Из реда ове деце к<>си после сушица, тај грдни непријатељ нашега народа многе и многе' жртве. неке у млађчну младићском, неке у момачком добу а неке пусти у збиљу жавота, пусти их да се окуће и да изроде и пород, па онда их покоси и носи у вечност а иза њих оставља незбрпнуту сирочад. По град,овима, градићима, селима и засеоцпма нашим пуно се ч}?је плач и лелек тужннх родитеља п својте, којн овако оплакују сушицом покошене мпле своте. Колико нас рада, колико заузимања чека, ако хоћемо ту да помогнемо: да спасемо родитељпма дете, недораслој деци родптеље, својти браћу, сестре п т. д. а народу многп леп цвет нада и радости п многи плод племенптпх и корисних умишљаја. Осим сушице и друге свакојаке болести могу овако слабој децч и омладини да нахуде, па запста јој и нахуле. (Продужиће се.)

Из школске самоунраве. Новб тековине. Мнровпнска Уредба за српске народне учитеље у Хрватској п Славонији.потврђена јеједва једном. Већ је крајње време било. Радујемо се свакој ма и маленој новој тековинп, коју школа п учитељство задобије, па како да се не радујемо овој тековини, која засеца у животни опстанак наше браће, која су на веронсповедним школама у Хрватској и Славонпји. Положај њихов у том погледу, занста је био очајан, а тоје последица оног нашег обичаја, да у автономним стварпма увек школу и њепе потребе напослетку остављамо или да се тек накнадно о њој побрннемо, јер да је међу осталим уредбама одмах у,своје време и та мпровпнска уредба израђена п послата, до сад бп она већ давно била у животу. Баш у овој тачци лежи тежина целог тог питања о мировшш. јер поред Уредбе треба да је на расположењу н фонд. II то темељан фонд. Да је мировинска уредба стугшла у живот заједно са Школ. Уредбом, до сад би мировински фонд давао већ повољнпје изгледе. Међутим број веропсповедннх учнтеља, у Хрватској и Славонијп. професора и автономних чнновника, није тако знатан да би се тај фонд могао нешто брже развити и колико толико олакше поднети умировљење већег броја учитеља. Знамо да се с тиме рачунало и при умировљ^њу више гимназпјских професора. За десетак година треба ће мировину 7—8 учитељских снага, које раде на срп. вероисповедним школама у Хрватској и Славоннјн, а у том раздобљу биће и професора и чнновника за мировину. Да лн ће за све те потребе

бити доста садашњп мировински фонд н старн учитељскн мировински фонд, који отприлике износе преко 300 000 К. Кад се то све срачуна, онда излази, да ће и поред мировинске уредбе бити нево.ље. Но да не би до тога дошло, држпмо да ће позвапи органп настојати да се и други исто тако важан део тога питања изведе у дело, а то је да се постарају, да се мировинском фонду учитељском удари јак темељ извесном знатнијом свотом. По самим учитељским уплатама, неће тај фонд скоро моћи бити оно што се од њега очекује. Не би требало, да он зависи само од обвезе клирик. и непрнкосновеног фонда према њему, јер се те обвезе могу код разних људи, разно тумачитп. Српско учитељство се нада, да ће се у корист тога фонда и учиннти све што се може, јер је толпко завредило својим радом на народној просвети, да под своје старе дане, бар у најскромнпјпм животним потребама не трпп оскудицу. Данас пак, радосно поздрављамо ту тековину у школској самоуправи. * Нове тековнне су и допуна Школској Уредби о избору потпредседника епарх. школ. одбо ру и накнадпо узакоњење, да мандат члановнма Шпол. Савета траје трп године. Према овом последњем ваљало би протумачити и мандате код других установа у Школ. Уредби, код којих није рок тачно и правилно протумачен. Но извесне тешкоће у раду ова два наша највпша школска органа, колико су лежале у томе, што оних тековина није до сад било, још више су постојале и постоје са неке извесне подређености њиховог финанцијског положаја или бар неодређености његовој. Видимо да се у последње време и без узакоњења трогодишњице мандата ипак раскрстило са оним уверењем, да су члановн Школ. Савета, дожнвОтно бнрани. Алп видимо, да и на овој основи Шк. Савет нема одрешене руке у најважнијим питањима свога рада. Подсећамо само на пптање о пздавању школских књига. Држимо да ће сви они, којима ]е нстински стало до напретка наше школе и наставе у њој, у овоме питању стати на самосталније становнште и створити могућност да рад Школ. Савета са ове стране не буде успорен. Школским одсецима од најнижег до највпшег, треба дати самосталан фпнанцијски положај. —а.

Седница епарх. школског одбора бачког од 31. дец. 1907. (13. јануара 1908.) Министарство извештава да је за бачку жупанију одредило покрај школских надзорника још и Арадн Ар иада перовођу да прегледа школе. — Школски Савет упућује епарх. школски одбор бачкн да учинн извпђај у Госпођинцп да ли су учитељи у Госпођпнци способни да врше учитељске дужности. — Школски Савет одређује да привр. учи-