Школски гласник

Стр. 36.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

]ф. 3.

и напустити; већ сад множи се број учнтеља, који се у питан.у о списима и сликама за омладину, не слажу са претераним захтевима појединих васпитача у уметности. „Јако се истиче,« вели један, »код образоваља у уметности уметнички укус, а сувише мало уметничко стваратт.е; а ово последтт.е је главно у развитку смисла за уметност. Уметници истичу као излазну тачку и „сврху васпитан.а у умет носги, развитак продуктивности, способност за ствараље и појимање облика, ово све у првом школском добу у облику говора, пртап.а и игре; стога се у настави свугде мора будити и неговати продуктпвна моћ дечја. Делатнссг, стваран.е, мора бити основ и излазна тачка у настави, искуство до којег се при томе дође употреби се за поуку, а поука се опет примењује на делатност. Према томе је сасвим промашен цил. у раду, ако се у првим школским годинама истакне наука у мпшљен.у. Наставом у мишљељу деца не раде ништа, па и ако је имају радо, као неки дечаци што воле повесницу, свакојако је то само зато, што причање о великим повесничким догађајима, буди живље машту у даровитије деце«. Човек је од природе створеље које ради, томе одговара н.егов цео склоп п сав љегов развитак од првог тренутка у животу. (Паставиће се.)

Одношај Педагогијв преи Пишмчци. Превео Мл. ' Вј рогаевић, учитељ у Обровцу. (Наставак.) Минетерберг, у своме иелпком делу под насловом: «Огипс32и§е с !ег Рзусћо1о§1е« — од когаје изашла тек I. свеска — у засебном оглављу говори, о одношају ГЈедагогије према Психологијп (V. 3. Рзусћо1о§1е ипсЈ Рас1а §о §Јск). Ово МинстербеЈЈгово дело је у опгатсм погледу, као опомена, протпв паучвпх претериваља, а у главиом п])отив т. зв. објективног схваћаља, које хоће Психологпју и у опште, сва душевна знања, да потчпни утпцају прпроднпх наука, а овде има ужаспо велике разлпке, не само

у погледу пспитпвања поједпних предмета, него н начина пспптивања, а нарочито гшмеђу задатака научног схватања. По њему је од иреке потребе нужна субјективност код наука, гс>је се баве испитпвзњг-м дуптевног света — т. ј.циљевима, а сви цпљеви, да се посгнве на нориагпвна начела. Полазну тачку, Мпкстербергове књпге, — одма прва р^ченпца означавп: »Пут којп води Психологијгт, мора полазити из Филозофије«! Дакл >, онп појмовгг, са којима се бави Психологпја, морају се узети у систематско оцењивање. За психолошке проблеме велп: да немају пигтгта заједпичггог са. филозофијом, али у осталом, на питање, каква треба да је Психологија? одговара, да без сваке сумње, мора бити филозофска» ! Ова филозофска гледигпта, владају у М пнсгерберговој књизгг, погпто је нај пре испптао задатак Филозофије и установпо одногпај ове науке, — према оста лим сродним наукама, као и према одиотнају саме Педагогије. Већ у уводу свога рада наглагпава: »да је Педагогкја сглоњена на ту околиост, да водство пап)љу васпнтачког рада уступп Пспхологијп«. Ту тенденцију заједно са осгалим значајностима, — опасном држп, како у ггогледу на Психологију, тако псто гг на Педагогију. Мало даље и опет пзјављује: да онај не чингг услуге пи учитељу ни будућој генерацијп, кад над утицајем ових појмова препоручује, да се педагогпкп закони поставе на Психологију, а не па логику, етику и естетику«. Нема Педагошке реформне пдеје, ни васпитачке неразумностп, која се не би могла прилагодитп пспхолонгким чињеницама. Видимо из овога: да се Минстерберг бори протпв тога, да педагозп при учењу п васпитачком раду, циљ, којггм треба да дођемо до једног извеспог резултата, не узимају из Псггхологнје. »Псггхолошгга знања велп: »само нам у томе помажу, да помоћу њиховом изнађемо средства, с којима ћемо најлакгпе и најсигурније ренгитгг себи истакнути за^атак, али не да обележимо п то: какав ћемо