Школски гласник

Бр. .3.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 37.

вадатак истаћи себи за регаавање«. »И заисга програм васпитачког рада, као и задаћу, коју треба да сврши школа, требало бн обележити са нсторнчког со цијалног и етичког гледишта. »И како су нсихолошко чињеиице, врло провидно обележене етичкнм обелсжјем, зато и долазн тако често теоретичаа Педагогнја са проту-нсторичанм иредлозпма«. Ова изјава доста јасно каракгерпше заузети ноложај! Врло умесно — о^говорике на ово педагози ! Педагогнја, не може добијати цнљеве од Психологије. Овим је јасно, да циљеве дају нормативна знашз, а Пснхологија иружа оруђа, — показује пут и начпн, —- којим се осткарају цнљевн. Али баш овај израз „да Пспхологија показује пут, којим мора да ходи ГГедагогија« — одвешће нас тако, да ће неки педагози — не само узети средства, пего ће у пзвесним прнликама узеги и циљеве, које ће пружити Пспхоло гија, — а то ннје дозвољено, јер ни у погледу средстава, пп у погледу начина, Педагогпји није слободио много очекпватн од Психологпје! ПГго Психологија пнје још у Хербарговом добу стојала тако, да пружи овака срвдсгва, то као што смо већ напред навели — сам је Хербарт констатовпо ту чињеницу. Али је Психологија од Хербартовог доба зиатно отишла напред! — ХПта ће па ово да каже, Миистерберг? «Педагозп којн су се разочарани и преваренп у својим падама вратили од Хербарта, са несгрпљењем очек/ју, какве ће резултате донети експеримеитална исиптикања пспхолошког и нсихофизнчког лабораторпјума, па да те новпје резултате и у пракси примену. II ко се не да празним обећањима, од вести на страну, овај ће рад унапред с неповерењем посматратп. Било је већ сготинама покушаја, — о пажњи, сећању, асоцијацији п аперцепцији, и о многим другим функцијама, које су узимале учешћа у учењу, но ппак би дошли у забуну, само кад би неколико морали одабрати, које би се непосредно могло

преустројити за путоказ у педагошком раду, и поред овога више бн рекли, по што би то здрав разум и педагошка пракса и без овога лабораториума и ире знала. У целини је још не решена та околносг, да поред садањег положаја умне фпзиологије, какве корпсти имају педагозп, од покушаја познавања умни појава у погледу нознавања душевног света, које им је од преке нотребе?" Ово је пресуда која обара! Али Мпнстерберг, не одриче ни корист Психологпје. Оа чува поједине васпитаникв од претеривања и кривог схваћања, изложених пспхолошкнх начела. Од преке је потребе, да се јако иази у пресуђивању одпошаја Педагогије према Психологији, у колико је психологија на услузи педагошкој теорији — научној Педагогији, и у коликој бп мери учптељ у пракси иримењинао пспхологпка знања. Оно пигање, у коликој би мери ваљало да учптељ преДузима психолошка знања. врло је мало раздељено једно од другог, да се зна, колико може Психологија бмтм од користи научној Педагогији; јер се научна Педагогија бави једним делом: васпитним иланом, а другпм делом ће се бавити: пачином васгштања. На оба ова поља, процењена је вредносг употребе Пснхологнје, али на оба ова поља, изван круга, у I з :есним спољним границама, — добре користи можемо добптп од Нсихолошких закона. По Минстербергу, у ирактпчеом раду учитељу нијо слободно бавити се психолозпрањем, јер ово штегно утиче на практичан рад, и ваука нема отуда никакве користи. „Учитељ може } зети из Педагогије готове сугестије, које се у крајњем резултату оснивају на Психологији, али ову околност није у стању, а не треба нп иокушавати, пренетп из Психологије у Педагогпју". (Наставиће ее.)

Нодагошки нреглед. Енглеска. Законом од 1902. год. дошла је борба за школу у нов студијум. Тражи се, да