Школски гласник

Бр. 3.

ШКОЛСКП ГЛАСНИК

Стр. 39.

Практичне обраде. СУРИ ОРАО. (Биолошко посматрање.)*) Написао: Ђорђе М. Раца — Сарајево. Сури орао је чедо високих планина и пространих шума Емропе и Азије. ЈБегова величина, готово 1 т, његово госпосгвено, тамно, мрко перје, његоке ватрено сјајие очи и дрзак поглед, његове снажне каиџе и кљун, и његов величанствени — праве га царем у ваздушном царству. Он је символ снаге и јачине и за то га налазимо на грбу многих владалачких династија, Сад ћемо се упознати са сурим орлом> са царем ваздушног свијета. Сури је орао дуг Уб ст, а кад рашпри крила има у ширинн 2'5 т, па и више. Глава је у сурог орла саразмјерна према тијелу. Орао нема као већина сисаваца зуба у вилицама, него су код њега чељусти превучене рожаном навлаком, па творе КЉуН, којим он прихваћа храну и ради друге послове. Њзгов је кљун тврд, и јак, на је гор њи дио на крају савијен, зашиљен и згодан за тргање плпјена, а ивице са стране тако су оштре и јаке, да орао може њима и кости ломити. Прп корену кљуна налазе се носни отвори на које улази ваздух; а на очима су капци, са кожом мигавицом, која служи за заштиту, као у свих пгица. Језик је покривен рожаном навлаком тако, да се чуло кушања налази једино на меканом корену језика, док је код сисаваца сав језик меснат. тије/О је у орла чунасто или вретенасто, те подешено да лако просијеца ваздух при летењу. Тијело му је зонјено и мпшичаво, а удови су му двије ноге и два крила. Кад орао хода по земљи, цијело му тијело носе двије ноге, и како су му ноге уједно стражњи удовп, орао је принућен држати труп у косом положају при ходању, као и при стајашу. Будући да орлу при ходању служе само двије НЈге. нужно је да он има у њима јак основац, — за то орао пма прсте, који су дугачки и један од другога размакнути да заузму већу по-

*) ^ прошлом ороју донелп смо као прилог позпз на претплату на књигу: Најзнаменитије животиње (по биолошком начпну посматрања), израдили Та. Раца и А. Пејић у Сарајеву. Ова лекција је оглед из те књиге. У 4. бр. донећемо још једну таку лекцпју о ,,Шк0ЉКИ". Ур. „Шк, Гл."

вршину земље. Прсти (3 спрпједа, 1 страга) су веома јаки, на којпма су врло јаке и оштре срполике канџе, којима орао хвата плијен, као руком. Уз то су ноге у орла покривене поцријечним рожвим нлочпцама, које му чувају ноге од повреда. За летење у ваздуху служе орлу два крила, која представљају предње удове у сисара. Крилима је потребит сталан потпораш, за то је чврсто сразтао прсни кош, па. су плећке у орла непомичне. На стражњем рубу крила има велико и јако перје, којим орао лети па се стога и зове летно перје; а перје на репу зове се репно перје и служи као кормило. Знамо да орао лети, а да он може добро летити нужно је да му је тијело лагано. Па у истини и јесг му тијело лагано, јер су орлове коети, као и у свих других птица, испуњене ваздухом, а не тешком мождином, као у сисаваца. Осим тога и перје је лагано п најзад орао може по вољи усисавати ваздух међу мекане устроје трупа и то кроз плућа, која су у савезу са ваздушним кесицама. Усисавајући орао ваздух, цпјело му се тијело шири, па постаје лакше, а орао се може ударајућп крилима у исто време одскочпвши са земље, дићи у зрак и онде даље летити; кад пак хоће да се спусти на земљу, петискује ваздух постаје тежи и склапа крила. Орлово је иерје тамно смеђе, само су му глава, шија и гаћице рђасто смеђе, док му }е реп при крају црно испрутан, а при корјену бијел. Кожа што покрива кљун и прсте жуте је боје. На реду је еад да се упбзнамо са боравиштем сурог орла. Царство су овог орла горе у Евроии и Азији, гдје редовно у двоје пребива ио внсоким планинама и по пространпм шумама. Његова величина, тамно перје, његове, ватрене и сјајне очи, његове снажне канџе и кљун и најпослије њзгов величанствени лет до виспна, на којима изгледа човјеку још само као тачка •— праве орла царем, у ваздушном царству. Док је орао млад, клатари се по свијету, а кад му је око 10 година, примири се на мјесту. — И сад, кад смо упознали телесни крој орла, као и његово .боравиште, морамо да се упознамо и са орловом: храном и начином његове пехране. Орао лови до подне, око подне се мало одмара, а по