Школски гласник

школокт I ГЛАСНПК

Бр. 3.

поднге тражи водо да пије, плп ако је велпка врућпна да се купа. Орао лови срнс, зечеве, кокоши, т} 7 ке (пуре) јањц;, лизице и друге слччне жплотиње па су од птица најсигурније од њега ластавице и грабллзвпце, а од сисавац* са-ио већ и као међрд, говече, коњ и т. д. Шта више, орао напада и на саиу к >рњачу, коју онда виеоко дигне у зрак, наднесе се с њом над какву литпцу. па је спустп. Нераз бије лп се корњача одпрвога пута,орао то понавља све дотле, док јој оклоп не пукне. Ово орао може да чипи, јер су у њега мишице јаке па иоже својим крилима дуго и дуго махати и с плијенои се дизати небу под облаке. Емд орла примора глад, онда гјн чак на очпглед пастира залијеће на младе јањце, па их однесе кроз ваздух у својпм снажнпм канџама. Страшно, али је занпмљиво гледати како орао хвата и ждере сво) плен. У брзом лијету суне на њ с главом напријед и са склопљении крплима шуштећп; а са свим прп зен.њн опет рашири крила да успори пад и тпме га ослаби. Сад шчепа жпвотињу чврстим канџама дугачких и јагепх прстпју, те канџе продру у тијело жртве. /Кивотиња међутим покушава да се обрани впјући се у самргним иукама, али не иоже ерлу ништа да учини, јер су његове ноге дсбро зашгнћене од јаких уједа, позчатпм попрпјечнии рожннм плочпцама; а исто су му тако тврда и крилна пера. Сад орао усмртп жпвотињу с неколнкт добрих удараца крилпиа п кл>уцањеи јакии кљуном, па је онда кљуном рашчупава и коиад по комад IIр )ждире, ако јежнвотиња већа; мање пак животпње, као млшеве, гута циједе, што може лако јер му је ждрпјело веома широко, а једњак 11 желудац могу се рашпрпти. У орлогу се желуцу храна не меље као код зрнождера, него се храна раствори оштрнм желудачнпм соковима осим длака, иерја п др. нерастворљивих дпјелова. Ове нераствпрљпве материје орао поврлћа послије неколико дана -у облику чепова (лоптасти избЉувцн). Расплођивање. — Орао впје своје гнијездо над понором, неприступачној сти јенп, откл јн го сподарп над својпм крајеи. Гнијездо му }е велико п неумјетно, а гради га од грањч и маховине. У тако гнпјездо женка снесе 2—3 јајета, пз кс)јпх се излегу младувцн, покривепи спвкасто бијелим пахуљицама, које стари орлови хране неколико недеља, док постану полетарци,

да могу оставитп гнијездо и сами храну тражити. Старе, као и младе орлове треба таманитн, јер почине силну штету таманећи дивљач, а тако и наше домаће жпвотпње. Извештај о сгак.у школа у епархији темишварској. за год. 1904 —1905. (Продужеи.е.) Кад човек погледа по шкодама, на тој бледој п слабуњавој децп, већ и ако су опа још управо н здрава, опазпће, да еу она већ у почетку умпрања. Као што се кандпло много раније пр"е згаснућа иочне да гасп, лист па дрвету пре да вепе, тако и омладина годинама вене н гасн се док не умре. Прво бледнло п слабост показују опасност па онда слабост постаје све већа, пре'лазп у побо.вевање п напокон крај је кагастрофа. Све ово време венућа н згашњавања могло би се употребпти иа спасавање овога подмлагка, бар док нпје, и коме није већ прекасно. А како ? Унети п уноситп пгпјепу у све српске куће у свој обилностн њеној а такође н школу н школскп живог у сваком кутићу пм испушггп пгпјенскпм опоменама, захтевпма и законнма. Добра храна, чист ваздух, умереност у свем)', чување од хладноће и топлоте п нспуњавање пгпјенскпх закона у свима осталим одношајима, н ето да се знатно а времено^м можда и сасвим сузбпју сушпца п остале болешгпне. Интелпгенцпја, црква п школа и свп нека помогну у овом велпком н важном послу. У пнтању су сплне хпљаде српскога парода, 12. 0 пастави и надздру гиколском. Са мањпм изузетком учитељство у епархпјп вршпло је све своје дужности са војбом и оданошћу овоме цозпву. Успеха бн у раду могло бнти п впше, да нпје онпх многпх и великпх сметња, Које су напред побројапе. У насгави школској велпки је недостагак непотиуно иастављање за иотребе практпчнога живота. То се нарочпто огледа у запоставњању практпчнпх предмета: вртарства — у свпма ограпцпма му — и женског ручног рада. Вргарство се поред свега наваљивања од страпе стручног надзора, на жалост, ни у једној опћини не предаје по пропису Наст. Основе